Sara Knežević: Ispustio si me

Ispustio si 
svoju moguću prošlost
drugačiju budućnost
išaranu sadašnjost
ispustio si
sve ono
na šta si čekao
u šta si verovao
ono što si molio
da ti dođe
ispustio si
osećaj
u stomaku
u glavi
glasove
što vode najmirniji rat
ispustio si sve ono
što si govorio
da nikada nećeš
i umesto
da tražim razloge
i prevrćem očima
u prolazu
poželeću ti sreću
i osmeh
što si me barem sreo
poželeću ti
da ne poželiš
da mi se vratiš

i da na vreme shvatiš
da si me ispustio
još pre mnogo godina
da si bio samo
žudnja
trenutna
prolazna želja
jer
da si bio
onaj ko mi treba
ne bi me ispustio
kao i mnogi pre tebe
što su hteli
da promene
stanice
pa da mi se vrate
kao da sam drvena lutka
u ćošku
za povremeno milovanje
i olako obasipanje
teškim
rečima
kao da nemam osećaje
kao da sam drvena lutka
u ćošku
za ispuštanje
svega onoga
što ste govorili
da nikada nećete
svega onoga
što ste čekali
i što ćete moliti
da vam dođe
da vam se vrati

jer ste obišli sve iste
stanice
i vratili se drvenoj lutki
koju ne znate
gde i kako
ste ispustili
propustili
i učinili hrabrom
učinili jačom
za još jedan pad.



Нема коментара:

Постави коментар