Jutro moje, gde si sad?
U ovoj besciljnoj magli,nevidljivih
Zamišljam te
Kako negde u daljini miluješ toplu zemlju u plavom svodu
Noć iz ''Malog princa''
I tešim se da baš ti sama tu stojiš. Tamo negde, gde si poslala Sunce da se diže visoko Tamo me talasima usoljavaš Na obali moje svakodnevnice Čini mi si Sva si nekako Nebesko plava, I bosa Plešeš Na kraju svih mojih rubova Ti ne znaš, al' ja umem da zatvorim oči i pratim Kad rukama oblikuješ vetar mojih misli I u mirnoj pučini nasukanih i raspletenih Šapuću ti prsti Sa mnom diše, nešto… Tamo negde... Daleka Sva u meni blistaš Dobro moje, gde si sad? Smeje se ovaj gori u meni I ne da mi da te u noći, mislima krasim Ti ne znaš,al' ja umem da zatvorim oči i dođem Gde god da si. Zamisli Koliko puta smo samo prošli isti put razdvojeni A šta nas je razdvajalo? Bas ništa. Opet se smeje ovaj gori u meni. Traži trag da te razvodnim Da te stavim u u misao Ma mogu, al' neću! Nešto mi se baš večeras ne da da te gubim Nek me prepuni ovo moje nebo, zvezdama Da mislim da je svaki put baš taj zadnji put. Kad mogu da te gledam, a zamišljam… Postoje ponavljanja, koja samo takva znaju da se zavole.
Slobodna Prostorna moja Ko može da me razume? I samog sebe sebe se bojim. Da ti se radujem u jasnom šapatu? Van svih sopstvenih okvira Ti ne znaš, al' ja umem Da zatvorim oči i dođem Tamo gde me najmanje očekuju.
I tešim se da baš ti sama tu stojiš. Tamo negde, gde si poslala Sunce da se diže visoko Tamo me talasima usoljavaš Na obali moje svakodnevnice Čini mi si Sva si nekako Nebesko plava, I bosa Plešeš Na kraju svih mojih rubova Ti ne znaš, al' ja umem da zatvorim oči i pratim Kad rukama oblikuješ vetar mojih misli I u mirnoj pučini nasukanih i raspletenih Šapuću ti prsti Sa mnom diše, nešto… Tamo negde... Daleka Sva u meni blistaš Dobro moje, gde si sad? Smeje se ovaj gori u meni I ne da mi da te u noći, mislima krasim Ti ne znaš,al' ja umem da zatvorim oči i dođem Gde god da si. Zamisli Koliko puta smo samo prošli isti put razdvojeni A šta nas je razdvajalo? Bas ništa. Opet se smeje ovaj gori u meni. Traži trag da te razvodnim Da te stavim u u misao Ma mogu, al' neću! Nešto mi se baš večeras ne da da te gubim Nek me prepuni ovo moje nebo, zvezdama Da mislim da je svaki put baš taj zadnji put. Kad mogu da te gledam, a zamišljam… Postoje ponavljanja, koja samo takva znaju da se zavole.
Slobodna Prostorna moja Ko može da me razume? I samog sebe sebe se bojim. Da ti se radujem u jasnom šapatu? Van svih sopstvenih okvira Ti ne znaš, al' ja umem Da zatvorim oči i dođem Tamo gde me najmanje očekuju.
Нема коментара:
Постави коментар