U kapitalističkom svetu koji se rapidno menja, borbe za prava radnika i izjednačavanja žena i muškarca po platama, ali i mogućnostima napredovanja i zauzimanja rukovodećih pozicija, neretko se zanemari jedna posebna grupa radnika: radnika koji vole svoj posao i sa entuzijazmom mu pristupaju. 

Više puta sam imala priliku da radim regrutaciju i selekciju sa takvim osobama, a i sama lično pripadam toj kategoriji. Na moju sreću, par prijatelja i kolega, takođe, vole svoj posao. 

"Volim svoj posao!" To je danas retka izjava. Navikli smo da slušamo o stresu na poslu, o mobingu, od izgaranju, o lošim odnosima sa kolegama, promeni zanimanja, lošim platama i promašenim profesijama. 

Verovatno se pitate šta uopšte može da bude loše u tome kad volite svoj posao. Nažalost, može.

Za početak krenimo od radnog mesta. Ako radite u kompaniji koja ceni profit, a ne napredak, razvoj i nove mogućnosti, možete se naći u dilemi. Mnogi moji kandidati su prelazili iz firmi sa većim platama i boljim pozicijama u manje firme koje su im nudile mogućnost istraživačkog rada, kreativnu slobodu i pravo da se misli drugačije, odnosno izvan okvira. Ovi ljudi su naučnici, istraživači, pronalazači, inovatori, oni koji se ne boje rizika i spremni su da pogreše. Njih ne motiviše novac, njih motiviše znanje i doprinos društvu. Takve osobe su poželjne u ogromnim kompanijama i istraživačkim institutima, ali u prosečnoj firmi i ne baš. 

Neprijatna situacija broj dva na radnom mestu. Vi volite svoj posao, dolazite ponedeljkom nasmejani, jedva čekate radne sastanke, iznosite predloge, prihvatate kritiku i sami je dajete dok su ostali manje više nezadovoljni svojim poslom. Postoji velika mogućnost da iritirate svoje kolege. Ljudi koji mrze svoj posao nisu oduševljeni kada imaju pred sobom svakodnevni potsetnik da se posao može voleti. Naročito ako ne planiraju da učine bilo šta povodom toga što mrze svoj posao. To se u našem narodu kaže: ''Trn ste im u oku".

Zapamtite, sve je sasvim u redu sa vama! Vi radite ono što volite, zadovoljni ste i ako druge ne dirate, onda se trudite da ne reagujete ako imaju neke provokacije. Svako je odgovoran za svoj život. I za to imamo jednu u našem narodu: "Na jedno uvo uđe, na drugo izađe". Ako im se ne sviđa gde su, nisu drvo, neka se pomere. Ako ne žele da se pomere, postavite im jasne granice u komunikaciji, prebacivanju radnih zadataka i obaveza. Zašto to predlažem? Zato što će znati itekako da vam kažu nešto slično: "Pošto ti toliko voliš da radiš neće ti sigurno smetati da uradiš i ovo, i ovo, i ovo, itd", sve dok na kraju nedelje ne shvatite da radite ne jedan posao, već dva. To što volite svoj posao ne znati da treba da radite i tuđi. 

Na poslu provodimo uobičajeno 40 sati, plus utrošeno vreme koje provedemo u putu do posla i sa posla, dok ostatak posvećujemo prijateljima, porodici, hobiju. Ako skoro svaki dan dolazite kući srećni, puni priča o tome šta ste radili, obožavate da idete na kongrese, stručna usavršavanja, dodatne edukacije, dok je vaša voljena osoba nezadovoljna svojim poslom, to može biti nešto što će nervirati drugu stranu. Naravno, ne uvek i ne svakog da se razumemo. Međutim, Jung je odavno primetio "Sve što nas nervira kod drugih, nervira nas kod nas samih". Nije baš lako slušati nekoga ko je toliko srećan dok ste vi nesrećni na poslu, ili nepronađeni.

Više puta sam se susrela sa situacijom da mi se kaže: "Ti si tako srećna zato što si se pronašla u svom poslu". Naime, mnogi ljudi još uvek nisu sigurni šta je to što bi oni trebali da rade, koja je njihova profesija iz snova, i kada vide druge koji su se pronašli mogu se osetiti tužno, nezadovoljno, ljuto. Ponekad, ta osećanja budu i jača te se javi bes, ljubomora i depresija. I onda se nađemo u situaciji da volimo osobu koja je sa nama i da volimo svoj posao, ali da je osobi koja je sa nama to problem. Zato tada treba biti jak i dati podršku toj osobi. Ako možete, pokušajte da shvatite odakle ta nezdrava osećanja. Potrudite se da ne zamerite prijateljima, voljenoj osobi i kolegama kada se ne obraduju ili budu ljubomorni.

Mnogi klijenti mi kažu: "Povredilo me je to što je moja drugarica ljubomorna na moj uspeh. Povredilo me je što moj muž nije bio srećan kada je čuo da sam unapređena. Teško mi je što moja žena ne želi da razgovaramo o mom poslu". Znam da nikome od nas nije svejedno, a ni prijatno kada ne osećamo podršku i radost naših najdražih kada se radi o nečemu što mi jako volimo. Volela bih da tada pokušate da uđete u njihove cipele i razumete da oni najčešće ne mrze vaš uspeh i sreću, već uglavnom preziru svoj neuspeh i svoju slabost da učine isto. Umesto da se udaljite od njih, razgovarajte o njihovim osećanjima i pokušajte kroz svoj model da im pomognete da pronađu sebe i posao koji će voleti. To će biti teško, ponekad i neprijatno, ali ako volimo nekoga, onda ne odustajemo kad stvari nisu sjajne, već se borimo.

Nažalost, neki ljudi će birati između posla i ljubavi. Ne bi trebalo tako da bude, ali se desi. 

Moj lični stav je da ne treba da se bira između dve tako važne stvari u životu koje, svaka na svoj način, određuju čoveka. Kažem često: "Zavolite osobu koja voli svoj posao i koja će voleti to što vi volite svoj". To bi bio idealan scenario, jer tada imamo dva bića koja se podržavaju, raduju uspehu, dele brige, ideje i razmišljanja. Jednom prilikom sam pročitala: "Bolje da mrzite iste stvari nego da volite iste stvari". Teško mi je da zamislim dve mentalno zdrave i zadovoljne osobe koje mrze svoj posao i svaki dan dolaze kući pričajući o tome. Tada bih očekivala neku psihosomatiku za par meseci.

A šta ako morate da birate? Onda vam tu ostavljam slobodu. Uradite analizu dobiti i štete kratkoročno i dugoročno, pa donesite odluku. Nadam se da nećete biti u prilici da birate, ali iskustvo sa klijentima i ljudima iz okoline mi, nažalost, pokazuje da to može biti problem u vezama i braku. Kada volimo, a naročito kada smo sveže zaljubljeni, možemo učiniti iracionalne stvari i izgubiti sebe jer nam je ljubav najvažnija stvar na svetu. Ipak, potražite kompromis. Nemojte postati jedna od onih osoba: "Ja sam zbog tebe napustila posao koji volim. Ja zbog tebe nisam završio fakultet. Ti si me naterao da budem domaćica. Ti mi nisi dala da odem u inostranstvo, sad bih bio uspešan, a ne mučenik koji je zaglavio na ovom glupom poslu!". 

Istinita priča je da kada zaljubljenost prođe i kada ljubav bude prolazila kroz svoje uspone i padove, oni koji su se odrekli posla koji vole zarad ljubavi (i obrnuto), mogu to zamerati drugoj strani. Ipak, nije druga strana odgovorna za to. Odgovorni su oni koji pristanu. Univerzalni paradoks kaže: "Slobodni smo da biramo, ali nismo slobodni od posledica svojih izbora." 

Vidite, ponekad nije lako kad se u društvu onaj koji voli svoj posao. Ali to ne znači da to nije zdravo i da nije dobro po vas.