Kroz moje oko,
Kroz ovo
Veliko,
Krupno,
Kestenjasto i
Uvek
Pomalo umorno oko
Smenilo se i hoće
Toliko izlišnih,
Toliko smešnih i
Tužnjikavih slika,
Silueta raznih pojava,
Nekih ljudi i
Nekih
Svetlucavih,
Zapravo
Malenih želja
Ali
Nikada
Ovo veliko
Nemirno
Uvek pomalo umorno oko
Nije znalo da će
Jedina slika
Koja ostaje,
Koja pluta u
Njegovoj vodi,
Koja
Zadržava
Mene i moj pogled
Biti ona koja iscrtava
Obris tvoga struka,
Skicu tvog vrata,
Boje tvojih leđa
Prekrivenih svetlošću nekoliko sveća
Onog trena
Kada me
Žarko želiš.