Umetnost i fotografija: Beznadežnost žene u 21. veku

Evelin Benkikova, uspešan fotograf iz Slovačke, nudi nam pregled svakodnevice obojene melanholijom, usamljenošću i tugom. Kroz seriju fotografija pod nazivom ''Veštačke suze'', pratimo osamljenu figuru žene koja je uslovljena sociopolitičkim očekivanjima i zahtevima koja se stavljaju pred nju i čine da se oseća izgubljeno, klonulo i neshvaćeno.

Bilo da je to šetnja, udubljenost u posao, obavljanje dnevnih poslova, izlazak, trenuci sa voljenom osobom, čekanje, momenat pre spavanja – ne možemo ni da naslutimo tačno vreme kada će nas podmukla praznina ispuniti. Ili je uvek nosimo sa sobom, ne znajući šta je njen okidač? 

Da li se to desilo dok smo se smejali, govorili, čitali knjigu? Da li je to bilo u onom momentu dok smo pili kafu, gledali film, slušali kolegu na sastanku? Kada nas taj talas beznadežnosti prekrije, izvesno je da ostajemo bez daha. Preplavljeni - tonemo.

Upravo se sa tim idejama poigrava Evelin, pokazujući svoj oštar kritički stav kroz fotografije. Polazeći od nežnih paleta boja – svetloplave, bele, žute i zelene, pa sve do samog svedenog izgleda žene, koja gotovo da se stapa sa okolinom, potpuno neprimetna u svojoj patnji, Evelin nastoji da još jače pojača intenzitet očaja i bespuća žene u današnjem dobu. Može li žena da ispuni baš sve uloge koje joj se nameću? Lice modela skriveno pred ogledalima pojačava naše osećaje, jer smo se i sami bezbroj puta našli u istoj poziciji. Baš tada, kada stojimo lice u lice sa sobom, prestaje gluma, izveštačenost i dopuštamo našoj ranjivosti da ispliva na površinu.

Hoće li žena opstati srećna, uprkos svemu na šta je obavezuju i svemu na šta se sama obavezuje?

Ivana Jovanović









#umetnost

insp.

Нема коментара:

Постави коментар