Luka Stanković: Iz sna u san

Iz sna u san kao u maglovitoj hladnoj luci tugom prođe ispunjen svaki dan i kao da sve što je nosilo zadovoljstvo sada predstavlja tešku jednom proživljenu prošlost na jastuku jos mirišem tvoj dah u utrobi osećam bol da li od cigara ili od toga što je sve izgubilo čar negde duboko u duši osećam želju da se sve promeni a isti da ostanem ja vidim lica kako se smeju vidim obrise tvojih usana paraš tišinu uvek si je vešto uklanjala sada kažes da sam taj koji je izdao nas a moja dušo na mene se navukao crni pas gladan žedan svega što je moje i što po rođenju pripada mi on me grize, ne pušta moja krila omiljena su mu igračka postao sam za sebe poruga za okolinu teška robijaška bukagija čujem u daljini gitaru tužnu sonatu molim te dođi zaceli ovu rascepanu glavu pokaži mi gde da idem zauzdaj svu tu blokadu pokaži se još većom pokaži se mojim svecem koji i nevernika nagrađuje danom.


Нема коментара:

Постави коментар