Luka Stanković: Jedino je ona bitna

0 Comments
Poremećen si poremećen do kosti do srži od sve buke imaš utisak da si rodjen smrdljiv, retardiran, odbačen i da nikome nikada nije, niti će stati do tebe da si šljam kuga kolera ovog društva punog kolera kolera nad kolerama uberkolera dolaziš i odlaziš iz svog zavičaja kao ptica uvek mu se vraćajući bezrezervno noseći njegovo breme kilometrima i kilometrima daleko predaješ se seksu punom ljubavi poeziji i pisanim rečima ne svakodnevnim ne običnim čak vrlo vrlo neobičnim za to ga živiš za to piješ za poeziju i za zadovoljstva za vas gasiš cigarete po sebi da bi bio spreman da bi se bol iznutra prenela na kožu odatle razložila tako da može da se izdrži sve te tako peče kao da nema izlaza možda samo ne znaš dovoljno dobro da sakriješ oči od sveta a o čemu najviše voliš da pričaš pa o njoj nema pesme u kojoj se ona barem tragom nije pojavila to je tako jer je ona pesma jer peva dok samo sedi i postoji blista u noći najvećeg mraka noći kada su mesec i zvezde zaboravili da izađu i koliko god bilo kula i gradova igrajućih devojaka njihovih golih vratova znaćeš da je jedino ona bitna a ako neko misli da preterujem neka sačeka da je upozna da oseti miris njene kose samo se bojim da više nikada neće imati nijedno mišljenje i nemam ja ništa protiv oblaka neka zavladaju i neka budu večne kiše nek' se prostori isperu i ja ne moram biti deo njih plašiću se znam ali zar nije samo ljudski plašiti se zato ne mogu biti ljut na sebe samo oblak neka ne dira nju neka voda teče savršeno oko nje praveći zaklon baš za ono što jeste koren najbliži savršenstvu od kojeg novi svet napraviće se.

Нема коментара:

Постави коментар