Marija Marković: Plafon

Plafon i mala pukotina u njemu Me gledaju Dok mi suze trče maratone Preko obraza Gleda plafon u mene Gledam i ja u njega Ovu igru prekidaju Magle mojih osećanja Ne tako blagi trzaji srca i Ukus gorčine u grlu Plafon je plakao samo jednom Videla sam, i to zbog kiše A on mene gleda svako veče Kada se ugase svetla I gase moje nadanja I ljubav Prema tebi Gledao je plafon i lepe stvari Nežna golicanja
I slušao zvuke smeha A sada zvuke umornog trkača sa vremenom Čeka plafon A čekam i ja Da se jedno jutro Nakon prethodne noći Osmehnemo jedno drugom.



Нема коментара:

Постави коментар