Poklon knjigu, u izdanju knjižare Laguna, dobile su:
Ana Kojić (knjiga ''Čaj od šljiva'' - Lazar Džamić)
Brankica Veljković (knjiga ''Tvoj anđeo čuvar'' - Mirjana Bobić Mojsilović)
Teodora Dekovska (knjiga ''Male uspomene'' - Žoze Saramago)
Hvala svima na nežnim, iskrenim, emotivnim i inspirativnim radovima! Drugi deo odabranih radova biće objavljen sutra, 26.12, na magazinu www.insp.rs. Želimo vam srećne praznike!
P.S. Ne zaboravite da pošaljete svoje zahvalnice onima kojima su posvećene! :)
Hvala ti
Život nema zastoj
prekid On ide, hrli a i ti si sa njim ne razmišljajući Brzo živiš Ne toliko svestan pravih vrednosti pravih ljudi Sve dok ne dođu teški trenuci Trenuci kada staneš i uvidiš pravu vrednost toplog doma majčinskog zagrljaja tatinog savetovanja stare dobre pesme uspomene bakine sarme dedine priče iz mladosti nove pročitane knjige tople čokolade domaćeg filma poljupca novogodišnjeg kićenja prijatelja sestrinog osmeha pa i bratovog gnjavljenja Pravu vrednost svakog novog dana pravu vrednost života.
Hvala ti na tome, 2017. godino. Naučih da zastanem, da volim i cenim.
Ana Kojić (knjiga ''Čaj od šljiva'' - Lazar Džamić)
Brankica Veljković (knjiga ''Tvoj anđeo čuvar'' - Mirjana Bobić Mojsilović)
Teodora Dekovska (knjiga ''Male uspomene'' - Žoze Saramago)
Hvala svima na nežnim, iskrenim, emotivnim i inspirativnim radovima! Drugi deo odabranih radova biće objavljen sutra, 26.12, na magazinu www.insp.rs. Želimo vam srećne praznike!
P.S. Ne zaboravite da pošaljete svoje zahvalnice onima kojima su posvećene! :)
Hvala ti
Život nema zastoj
prekid On ide, hrli a i ti si sa njim ne razmišljajući Brzo živiš Ne toliko svestan pravih vrednosti pravih ljudi Sve dok ne dođu teški trenuci Trenuci kada staneš i uvidiš pravu vrednost toplog doma majčinskog zagrljaja tatinog savetovanja stare dobre pesme uspomene bakine sarme dedine priče iz mladosti nove pročitane knjige tople čokolade domaćeg filma poljupca novogodišnjeg kićenja prijatelja sestrinog osmeha pa i bratovog gnjavljenja Pravu vrednost svakog novog dana pravu vrednost života.
Hvala ti na tome, 2017. godino. Naučih da zastanem, da volim i cenim.
Ana Kojić
Hvala ti što jednim zagrljajem vratiš svu ljubav
Zahvalna sam što sam kraj tebe osetila bezuslovnu ljubav, iako znam da ti više nisam potrebna. Ne ove zime. Nisam ni očekivala da će se nešto promeniti. Odavno si me zamenio, a i ja sam tebe. Tako to često biva - primetiš da postoje još neke oči koje možeš zavoleti, još neke ruke koje možeš držati, još neke usne i dodiri. Postoje ljubavi koje su sigurne, koje ne prete da će te potpuno izgoreti. Ali kad se slučajno sretnemo, mi - sa zamenjenim ljubavima i zamenjenim životima, znamo da nismo uspeli do kraja. Nismo uspeli da zamenimo želje i snove.
Ipak, hvala ti što mi uvek jednim zagrljajem vratiš svu ljubav i pesme. Da nije tebe, zauvek bih ostala samo nasmejana, svetlucava ljuštura bez nade.
Hvala ti, majko
Hvala ti, snago moja, lavice. Lavice koja čuva njeno mladunče od drčnih lešinara, osloncu za svaki moj pad i uspon. Iskro moja, u svakom si mom mraku svetlost, zvezdo na oblačnom nebu. Gazila si svo trnje koje mi se nalazilo na putu, a meni ostavila da koračam po perju. Osamnaest punih godina bila moj svetionik na olujnoj pučini, i još pet puta mi bila toliko, i ovaj svet bi bio mali broš zahvalnosti. Sve si mi, iznad svega majka.
I biću zahvalna, ljudi odlaze, svojom voljom ili božijom. Ne dozvolite da vam trenutak izmakne iz ruku, ni iz srca. Budimo zahvalni svima i svemu - lekcijama, greškama i podrškama, i život će nam procvetati kao bele rade u proleće.
Zahvalna sam što sam kraj tebe osetila bezuslovnu ljubav, iako znam da ti više nisam potrebna. Ne ove zime. Nisam ni očekivala da će se nešto promeniti. Odavno si me zamenio, a i ja sam tebe. Tako to često biva - primetiš da postoje još neke oči koje možeš zavoleti, još neke ruke koje možeš držati, još neke usne i dodiri. Postoje ljubavi koje su sigurne, koje ne prete da će te potpuno izgoreti. Ali kad se slučajno sretnemo, mi - sa zamenjenim ljubavima i zamenjenim životima, znamo da nismo uspeli do kraja. Nismo uspeli da zamenimo želje i snove.
Ipak, hvala ti što mi uvek jednim zagrljajem vratiš svu ljubav i pesme. Da nije tebe, zauvek bih ostala samo nasmejana, svetlucava ljuštura bez nade.
Brankica Veljković
Hvala ti, majko
Hvala ti, snago moja, lavice. Lavice koja čuva njeno mladunče od drčnih lešinara, osloncu za svaki moj pad i uspon. Iskro moja, u svakom si mom mraku svetlost, zvezdo na oblačnom nebu. Gazila si svo trnje koje mi se nalazilo na putu, a meni ostavila da koračam po perju. Osamnaest punih godina bila moj svetionik na olujnoj pučini, i još pet puta mi bila toliko, i ovaj svet bi bio mali broš zahvalnosti. Sve si mi, iznad svega majka.
I biću zahvalna, ljudi odlaze, svojom voljom ili božijom. Ne dozvolite da vam trenutak izmakne iz ruku, ni iz srca. Budimo zahvalni svima i svemu - lekcijama, greškama i podrškama, i život će nam procvetati kao bele rade u proleće.
Teodora Dekovska
Zahvalnica
Svaki atom Svaka čestica našeg Nemerljiva je Univerzumom Tvoje slušne koščice su čule hiljade reči Mojih razočaranja, propalih veza, drugarstva Ali ti si tu Uvek i zauvek Znam da znaš koliko matematike neće izračunati naše sate smeha i radosti Plakanja i sete Ali ti si tu Uvek i zauvek Diši punim plućima Boji svet svojim šarenolikim očima Dotakni vakuum Pleši satima Putuj svetom Dođi svuda Nađi mir samo u svom srcu Nemir u svakom trenutku, onaj slatki Reši sve zagonetke Mudruj uvek Jer možeš Pevaj daleko Uzmi sve maslačke ove planete Skoči na drugu I zatvori oči da zamisliš želju.
Hvala ti, Makice, za ovu i još milion divnih godina Tvoja A.
Svaki atom Svaka čestica našeg Nemerljiva je Univerzumom Tvoje slušne koščice su čule hiljade reči Mojih razočaranja, propalih veza, drugarstva Ali ti si tu Uvek i zauvek Znam da znaš koliko matematike neće izračunati naše sate smeha i radosti Plakanja i sete Ali ti si tu Uvek i zauvek Diši punim plućima Boji svet svojim šarenolikim očima Dotakni vakuum Pleši satima Putuj svetom Dođi svuda Nađi mir samo u svom srcu Nemir u svakom trenutku, onaj slatki Reši sve zagonetke Mudruj uvek Jer možeš Pevaj daleko Uzmi sve maslačke ove planete Skoči na drugu I zatvori oči da zamisliš želju.
Hvala ti, Makice, za ovu i još milion divnih godina Tvoja A.
Aleksandra Milić
Hvala ti što si mi bio lekcija
Volela bih da te sretnem, onako slučajno, dok žuriš na svoj prvi posao, da vidim kako izgleda buntovnik u odelu, kako nosiš aktovku umesto gitare. Ni ja nisam onakva kakvu si me prećutno ostavio. Sada sam na kraju studija, imam pregršt novih snova, većih i boljih od onih koje si mi srušio. Skratila sam kosu i počela da nosim sat - sada više poštujem sebe i svoje vreme. Tako je malo ostalo od onih starih nas, ludih srednjoškolaca, da se gotovo i ne prepoznajemo.
Nemoj se bojati, neću ti reći:
- da si me dugo boleo i da me je svaka ljubav posle tebe, zbog tebe bolela;
- da sam te merila litrama suza;
- da si suštinski bio moje sve, a formalno ništa;
- da je moje zauvek bilo tvoje nikada više;
- da nije dovoljno dati ljubav, treba biti ljubav;
- da su se naše tišine pretvorile u nepremostive razdaljine;
- da zbog tebe ne volim cveće i brojanje nedelja, meseci i godina;
- da te se setim uvek kada padne sneg;
- da se od juče ne pravi sutra;
- da si me prošao;
Ne bih ti rekla ni da sam ti sve oprostila, a stvarno jesam.
Samo bih te zagrlila i rekla: ''Hvala ti''.
Hvala ti što si mi bio lekcija.
Hvala ti što si mi bio lekcija.
Tamara Trkulja
Hvala ti
Osim obećanja da će biti bolje nemam šta da ti dam. Zaslužuješ više, ja to znam, al' trebam i ja kap veselja pa te čvrsto vežem za moje sutra. Sutra će doći i sutra biće bolje, obećavam ti. Ali ne znam da li ću te voleti više od onog koliko sam te danas živeo. Prestao sam davno da poredim sreću od nekad i sad, pusti se romantičnih priča. ovo srce samo govori. Srećan sam uvek - kad te nema pa te kući čekam, kad se smeješ i kad plačeš - i tada sam srećan, kad te gledam kako spavaš, kao sada.
Osim obećanja da će biti bolje nemam šta da ti dam. Zaslužuješ više, ja to znam, al' trebam i ja kap veselja pa te čvrsto vežem za moje sutra. Sutra će doći i sutra biće bolje, obećavam ti. Ali ne znam da li ću te voleti više od onog koliko sam te danas živeo. Prestao sam davno da poredim sreću od nekad i sad, pusti se romantičnih priča. ovo srce samo govori. Srećan sam uvek - kad te nema pa te kući čekam, kad se smeješ i kad plačeš - i tada sam srećan, kad te gledam kako spavaš, kao sada.
Marko Ristić
Hvala ti, Univerzume
Hvala ti, Univerzume, na svakoj propuštenoj prilici, na svakoj
turbulenciji i osjecaju izgubljenosti. Hvala ti, jer da nije toga bilo, nikada ne bih saznala kuda treba da idem i šta je ono što želim. Hvala ti što
si mi zatvarao mnoga vrata, odnosio ljude iz mog života, a darovao me nekim
novim i mnogo boljim energijama. Hvala ti što sam naučila da je sve dobro i da će uvijek biti. Hvala ti na svakom znaku koji mi je umjesto tebe šaputao: ''Sve će biti u redu'', a ja znam da si se iza toga krio ti. Moj voljeni Univerzum.
Na kraju, hvala meni što sam bila hrabra, jaka i pozitivna, što sam ti
beskrajno vjerovala i što sam voljela život onda kada sam imala najmanje
razloga za to.
Marija Lacman
Hvala tebi
Hvala tebi. I tebi. I tebi. I sebi. Hvala vodi koja me sačinjava, krvi koja teče i kostima koje me drže. Hvala svakom zvonu alarma, koje me podseti da sam još uvek tu, da imam šansu za još jedan novi dan - lep, ružan, tužan, ispunjen, moj. Hvala svakoj modrici, ogrebotini, suzi, koja me je ojačala. I hvala koži koja se million puta naježila i podsetila me da ima osećanja u meni, iako ih maska vrlo dobro skriva. I zvezdi padalici, makar svoje želje trošila na nemoguće. I svakoj nepravdi na koju sam burno reagovala i koja je izazivala da čujem svako pulsiranje.
I tebi, znaš ti dobro ko si, a znaju i svi ostali, iako si bivši. Hvala što si mi pokazao šta znači osećati želju, strast, opstanak, ljubav, potrebu, iako ništa od ovoga nisi mogao da mi pružiš. I šoljici kafe koja je ostavljala gorak ukus u ustima, bol u želucu, ali je stvarala potrebu. I hvala svakom psu koji je pobegao kad sam ga dozvala, učinio me je samo još empatičnijom. I hvala svakoj osobi u autobusu koja me je gurnula, opsovala i naterala da se osećam loše - naučila sam šta je poštovanje. I svakoj knjizi, ljubavnom romanu, Dostojevskom, Selimoviću i Frojdu. Hvala svakoj kockici čokolade koja je izazivala sreću i svakom mirisu koji je izazivao gađenje. I nagonu za opstanak što se javi svaki put kad pokusavam što duže da izdržim pod vodom. I svakoj bori, striji, sedoj vlasi, koja me podseća da nisam večna. I prvoj pahulji snega i svakom detetovom osmehu, i svakoj kritici roditelja. Svakom portretu u koji sam se zaljubila, slici u kojoj sam utonula, pejzažu u kome sam izgubila i ostavila sebe. Svakom strancu kojeg nisam razumela, a bila sam oduševljena. Svakom deliću kože koji je izgoreo i pokazao mi da ni sunce nije tako divno, očaravajuce i perfektno, kao što se čini, te da niko to ne očekuje ni od mene. I hvala svakoj situaciji zbog koje nisam mogla da spavam noću, učinilo me je boljom. I svakom strahu sa kojim sam se sama suočila. I svakoj pesmi koju nisam mogla da izbacim iz glave. Svakom trnu na koji sam se nabola i svakom cvetu pred kojim sam se poklonila. I smehu prolaznika koji je na sekund zaustavio ceo moj svet. I zvezdanom nebu noću, u kome sam gubila sebe i svakom izlasku sunca u kome sam se ponovo pronalazila. I mirisu sveže pokošene trave, mirisu kiše, snega. I svakoj novoj osobi koja je ušla u moj život i promenila ga na neki svoj način, delujući na moj. I svakom mraku zbog koga sam više cenila svetlo. I svakom svetu zbog koga sam zavolela mrak. I hvala svakoj osobi koja me je trpela ovakvu besnu, zaljubljenu, nervoznu, srecnu, tužnu, iznenađenu, razočaranu i osećajnu, iz dana u dan. I hvala svima koji su bili tu, i još veće hvala onima koji nisu. I hvala meni, koja nije posustala, odustala ili ponizila sebe bez ozbira koliko njih je ponizili mene. Hvala!
Andrijana Igić
insp.
Нема коментара:
Постави коментар