Kristijan Delfino odlučio je da prikaže sirov i surov način života, sa fokusom na pojave koje su danas postale svakodnevne i normalne, a zapravo su vrlo zabrinjavajuća posledica življenja u savremenom dobu.
Putujući svetom, sam umetnik se osetio udaljeno i isključeno od svog doma, te su mu nova mesta omogućila da sagleda stvari iz sasvim novog ugla. U seriji fotografija pod simboličnim nazivom ''Isključeni'', Kristijan prikazuje urbane pejzaže koje je fotografisao tokom svojih putovanja. On se fokusira na blisku, izolovanu pojavu, ili svojevrsnu složenost arhitekture grada i okruženja.
Hrana iz konzerve, prazni sportski tereni, lica sa maskama, napuštene životinje, te opsesija modernim tehnologijama - svakodnevica je koja je svima nama dobro poznata.
Tako, na prvi pogled, svakodnevne i bezazlene navike postaju ozbiljne situacije i problemi od velikog značaja. Živimo zagađenih umova, tela i duša, a primorani smo da se navikavamo, prilagođavamo i živimo u skladu sa tim.
Klaustrofobične i skučene fotografije nebodera, sela i gradova prenose Kristijanovu fascinaciju prenatrpanim prostorima i svetom koji je svakog dana sve veći i mnogobrojniji. Navodi nas da se prisetimo kako je život izgledao nekada, te kako su se i gradovi i ljudi menjali u skladu sa novim vremenom, režimom, vrednostima i okolnostima.
Poruka je jasna - bez obzira ko je ili šta je subjekat na fotografiji, one odaju utisak jedinstvene tišine. Urbane sredine i ljudi postaju nemi i bezlični, odbijajući da progledaju i progovore. A svet ipak ostaje na nama, zar ne?
Neka te ova serija fotografija inspiriše da se zaustaviš se na trenutak, osvestiš svoje postojanje, sačuvaš svoju okolinu, ulepšaš ovu planetu i pokreneš se na promene!
#umetnost i fotografija
insp.
Putujući svetom, sam umetnik se osetio udaljeno i isključeno od svog doma, te su mu nova mesta omogućila da sagleda stvari iz sasvim novog ugla. U seriji fotografija pod simboličnim nazivom ''Isključeni'', Kristijan prikazuje urbane pejzaže koje je fotografisao tokom svojih putovanja. On se fokusira na blisku, izolovanu pojavu, ili svojevrsnu složenost arhitekture grada i okruženja.
Hrana iz konzerve, prazni sportski tereni, lica sa maskama, napuštene životinje, te opsesija modernim tehnologijama - svakodnevica je koja je svima nama dobro poznata.
Tako, na prvi pogled, svakodnevne i bezazlene navike postaju ozbiljne situacije i problemi od velikog značaja. Živimo zagađenih umova, tela i duša, a primorani smo da se navikavamo, prilagođavamo i živimo u skladu sa tim.
Klaustrofobične i skučene fotografije nebodera, sela i gradova prenose Kristijanovu fascinaciju prenatrpanim prostorima i svetom koji je svakog dana sve veći i mnogobrojniji. Navodi nas da se prisetimo kako je život izgledao nekada, te kako su se i gradovi i ljudi menjali u skladu sa novim vremenom, režimom, vrednostima i okolnostima.
Poruka je jasna - bez obzira ko je ili šta je subjekat na fotografiji, one odaju utisak jedinstvene tišine. Urbane sredine i ljudi postaju nemi i bezlični, odbijajući da progledaju i progovore. A svet ipak ostaje na nama, zar ne?
Neka te ova serija fotografija inspiriše da se zaustaviš se na trenutak, osvestiš svoje postojanje, sačuvaš svoju okolinu, ulepšaš ovu planetu i pokreneš se na promene!
Ivana Jovanović
insp.
Нема коментара:
Постави коментар