I dok me
Grliš
Voliš
Ljubiš
Ja te sahranjujem
I dok se
Igraš mojom kosom
Telom
Dušom
Ja te sahranjujem
I dok se divno smešiš
Ljubavlju me zoveš
Rečima pokušavaš da dopreš
Ja te sahranjujem
I ne plaši se
Nijedna te moja reč neće opeći
Nijedna te moja suza neće utopiti
I ne brini
Nisu mi usne premazane otrovom
Niti mi je trnje izniklo iz kože
I ne misli
Da ću te kukavički izdati
Ispod drugog muškarca leći
Besomučno lagati
Niti
Da ću ti osvetu hladnu ili toplu
Služiti
Svejedno je
Kako nastaje
Odakle potiče
Ono što će tebe poput groma udariti,
Jer ja ništa neću uraditi i to je ono što će te ubiti.
Oblačim crno odelo
Nosim ti bele ruže
I ne pada kiša onog momenta kada ti prestaješ
Nestaješ
Nema ni crnih gavranova
Ni učesnika
Posmatrača
Samo ja stojim iznad tebe
Sa prostim mislima
Da će možda na tom mestu izrasti suncokreti ili bele rade
Ili ćeš možda sa sobom sve odvući
Ali ne zanima me to
Jer znam da mene nećeš moći;
I tvoje lepo lice bezbožnika odlazi u zaborav
I nećeš više biti uzurpator moga mira
Okupator moga sveta
Manipulativni pogled divnih očiju
Kao trun rukom sklanjam
I ne moram više slušati
Te usne koje izvrću stvarnost
Kojima ništa sveto nije
Koje obećavaju, a ne ostvaruju
Kažu, a lažu
Pa moram gledati kako nešto tako lepo
Može tako da poružni
Zato
Ne moraš se skrivati
Plašiti
Brinuti
Ništa ti loše neću učiniti –
Ja te samo potpuno živog
Unutar sebe
Sahranjujem.
Grliš
Voliš
Ljubiš
Ja te sahranjujem
I dok se
Igraš mojom kosom
Telom
Dušom
Ja te sahranjujem
I dok se divno smešiš
Ljubavlju me zoveš
Rečima pokušavaš da dopreš
Ja te sahranjujem
I ne plaši se
Nijedna te moja reč neće opeći
Nijedna te moja suza neće utopiti
I ne brini
Nisu mi usne premazane otrovom
Niti mi je trnje izniklo iz kože
I ne misli
Da ću te kukavički izdati
Ispod drugog muškarca leći
Besomučno lagati
Niti
Da ću ti osvetu hladnu ili toplu
Služiti
Svejedno je
Kako nastaje
Odakle potiče
Ono što će tebe poput groma udariti,
Jer ja ništa neću uraditi i to je ono što će te ubiti.
Oblačim crno odelo
Nosim ti bele ruže
I ne pada kiša onog momenta kada ti prestaješ
Nestaješ
Nema ni crnih gavranova
Ni učesnika
Posmatrača
Samo ja stojim iznad tebe
Sa prostim mislima
Da će možda na tom mestu izrasti suncokreti ili bele rade
Ili ćeš možda sa sobom sve odvući
Ali ne zanima me to
Jer znam da mene nećeš moći;
I tvoje lepo lice bezbožnika odlazi u zaborav
I nećeš više biti uzurpator moga mira
Okupator moga sveta
Manipulativni pogled divnih očiju
Kao trun rukom sklanjam
I ne moram više slušati
Te usne koje izvrću stvarnost
Kojima ništa sveto nije
Koje obećavaju, a ne ostvaruju
Kažu, a lažu
Pa moram gledati kako nešto tako lepo
Može tako da poružni
Zato
Ne moraš se skrivati
Plašiti
Brinuti
Ništa ti loše neću učiniti –
Ja te samo potpuno živog
Unutar sebe
Sahranjujem.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар