Idilični spisi slobode: Ja bih da ludosti ispišem na tvojoj koži

Ja bih da ludosti ispišem na tvojoj koži
Gde latice ruža ljubomorno gledaju tvoje lice
I pisac drži ponoćnu liturgiju
Pod okriljem božanstva kome služi
Da okupan kišom iznađem rešenje kako da te sačuvam
Od ploda trešnje koji bi da te prisvoji
Da rasteš van sveta i budeš ubrana
Kao najslađi izdanak leta
Maštam kako ti najdivnija ćutanja govorim bez reči
Samujući na talasima budućeg života
Oživeh na tvojim grudima detinju radost
Onaj zanos igre, rasplamsan strašću
Sama ljubav šta je, ako ne žrtva za drugoga
Ljubavni žar i tuga u nedogled
Naizmenično mešanje osećanja
Neopisivi savez u dvoje.
Milan Gajić




Нема коментара:

Постави коментар