Jana Jovanović: Mislila sam da si me prošao

A tvoj miris...
Sećam li ga se
ili je čist plod neobuzdane mašte
U mojim nozdrvama stanuje žeđ
za tvojim usnama
sećanja mi mirišu na vanilu
detinjstvo i radost
mirišeš mi na bezbednu postelju
prekrivenu mekim talasima
nevine čežnje
na slatki kolač
pripremljen po bakinom receptu
mirišeš
na blud
izdaju
granice
moga prezira
prema sebi
tebi
lepoti koju spoznajem u nama
Nama
koji ne postojimo
Nama
apstraktnim kao večna sreća
koja podjednako ne postoji
na ovom svetu sumornih tumaranja
Nama
u zajednici
u istoj reči
Meni i tebi
Pokrivenima razumom 
duboko u ludosti
Tebi i meni
koji, negde daleko
razumemo suštinu
onoga
što se ne da izreći
Meni i tebi
Meni, zaokupljenoj 
tim dubokim 
dovoljno da se udavim
a plitkim kao spoznaja
realnosti
tim jamicama 
koje bezazleno 
izvajaju tvoje usne
iskrenim osmehom 
dečaka
skrivene dobrote
koju nosiš negde 
u sebi
i čuvaš 
kao ja svoje svice
tamo, u dalekom detinjstvu
u staklenoj tegli 
namenjenoj slatku od jagoda
sa probušenim poklopcem 
da mi ne uginu
da mi osvetle noći
proprate besomučne snove
Tvojim očima
boje starog skupog viskija
u monarhskom podrumu 
koji žudi da bude popijen
njenim, tvojim ili mojim usnama
strujiš mi kroz grlo
kao odbegla reč
obasipaš me gorčinom
budiš u meni ranjenu srnu
posrnulu na svom putu
nekud
ka bistrom izvoru
spoznaji
pronalasku
A mislila sam da si me prošao
da okvir tvojih naočara
neće više ikada biti bedem 
mojim snovima
mislila sam da se mogu susreti
sa onim što omedjuju
hladnokrvno
neopaženo
da tvoje zenice 
više nisu opasnost strpana 
u grudi
napaćene astmom neurotičnog pušača
mislila sam da je prošlo
baš kao staro doba
patetike i jeftinih izliva nežnosti
ali nije
tvoja istrajnost koju pokopanu
kriješ u njima
jednaka je mom bezumlju
u noćima kad pokušavala sam 
da se usprotivim
a nisam mogla
baš kao što ne mogu
da odolim muzici
tvojih ruku
ritmu moje mašte
onome što stvaramo 
zajedno
onako kako nikada nismo
umeli
u jezivoj stvarnosti
današnjice
ili ondašnjice
ma ikada
kada si neprisutno
bio tu
najprisutnija
skrivena željo
odaj ime svoje
da te upoznam
čulima, dodirnem nečim
što je jače od prkosnog
ponosa
odaj mi se
daj mi se
pružam ti se.



Нема коментара:

Постави коментар