U prethodnom članku predstavila sam vam prvi deo novogodišnjih preporuka za knjige koje vredi pročitati, iz ugla psihologa i psihoterapeuta. Danas nastavljamo, jer je spisak mudrih i inspirativnih knjiga za ovu godinu - poduži.

''Žene koje trče sa vukovima'' je knjiga za žene, devojčice, majke, princeze, ratnice. Poklonite je svojim prijateljicama, svojoj voljenoj osobi i na kraju krajeva - samoj sebi. Toplo bih preporučila i muškarcima da pročitaju istu. Verujem da će im ona više približiti žensko viđenje sebe, sveta i drugih, od bilo koje knjige ili radionice na temu ''Šta žene žele?''. Klarisa Pinkola Estes je jedna posebna žena, istraživač, sakupljačica priča, ona koja može i ume da dotakne i razume žensku dušu. Ona nam otkriva mitove iz različitih kultura, folklora i predavanja, stvarajući novi leksikon ženske psihe. Pazite, ovaj stil pisanja neće odgovarati svima, ali ovo je nova ženska biblija. Novi način da razumemo ono sto nam je oduvek bilo dato, prirodnim tokom života, a ostalo zarobljeno u nama usled različitih pritisaka, okolnosti i ograničavanja. Knjiga koja ženi vraća slobodu, oslobađajući njenu divlju stranu. A šta zapravo znači biti divlja žena?

''Ona je sila/smrt/život, ona je inkubator. Ona je institucija, ona je vidovita, ona je duboka slušateljka, ona je odano srce. Ohrabruje ljude da ostanu višejezični, da tečno govore jezicima snova, strasti i poezije. Šapuće iz noćnih snova, na terenu ženske duše ostavlja za sobom oštru dlaku i blatnjave otiske. To ispunjava žene težnjom da je pronađu, oslobode i vole.''

Kada smo vec kod ženske biblioteke, jedan od predloga bi svakako bila i ženska istorija sveta, sažeta u knjizi: ''Ko je spremio Tajnu večeru?'' Rozaling Majls. Na duhovit, direktan, pa čak i pomalo drzak način, autorka nam predstavlja nepoznate priče o hrabrosti žena, objašnjava nam ulogu prvih žena, koje su imale veću slobodu nego danas, pokazuje nam ženski doprinos ljudskoj istoriji, sa ciljem ne da nam pokaže istoriju feminizma već stvarnu istoriju sveta.

Ilon Mask neko je koga pratim godinama. I možete da gledate klipove, emisije, gostovanja  o nekoj osobi, a da opet ne saznate skoro ništa o njoj. O suštini i dubini. A onda se pojavila njegova biografija. U momentu kada je drugarica otišla na dve nedelje radi posla u SAD, tražim da mi donese knjigu, i u medjuvremenu na sajmu knjiga ugledam prevod! Oh, te radosti i zadovoljstva! Čitajući knjigu o njegovom životu, provela sam četiri najbolja dana ove godine. To je priča o odrastanju, porodici, stvaranju ličnosti, nasilju, lošim odnosima sa najbližim ljudima, usponima, padovima i stvaranju nečeg većeg od sebe. To je priča o usamljenosti, smrti, slobodi i hrabrosti. A najviše to je priča o tome kako se ne predati nikada, kako ne razmišljati na kratke staze, i kako postoje, ali zaista postoje, ljudi koji će dati sav svoj novac i spavati kod prijatelja na kauču ne bi li uradili nešto, ne za sebe, već za planetu. Ljudi koji gledaju u budućnost. Dakle, jedan od najboljih novogodišnjih poklona bila biknjiga ''Ilon Mask, Space X, Tesla i potraga za fantastičnom budućnošću''.

U slučaju da ste mladi, bukvalno ili duhom, odnosno da se još uvek niste bavili ozbiljnije temama: ''Ko sam ja, koji je smisao života, šta ćemo mi ovde i koja je poenta života...?'' onda je ''Naivan. Super.'' (Erlend Lu) knjiga za vas. Ova knjiga je za vas i ako se nalazite na raskršću. To može biti završetak srednje škole, fakulteta, neka životna kriza. Za one koji su čitali već ozbiljna dela, ova knjiga će biti možda neozbiljna. No, ona to uopšte nije. Oduvek sam cenila pisce koji mogu velike teme ušunjati na zadnja vrata, i probuditi u osobi ozbiljne dileme na jedan sasvim običan način, sa najjednostavnijim rečima, metaforama i nekomplikovanim radnjama. Ako vam se knjiga svidi, tu su nastavci ''Dopler'', ''Volvo'', ''Kraj nama poznatog sveta''.

Jedan od najsjajnijih trenutaka ovogodišnjeg kongresa psihoterapeuta Srbije svakako je poslednja knjiga Irvina Jaloma: ''O sebi''. 

U izdanju Psihopolisa, naša struka, a i šira javnost, ima priliku da čita jednog od najvećih psihoterapeuta današnjice. Teško da sam ja objektivna kada se radi o Jalomu. Prva knjiga koju sam pročitala jeste ''Kad je Niče plakao''. Kasnije sam pročitala sve što je izdao. Neke knjige su mi više prirasle srcu neke manje, ali sam u svakoj naučila nesto. On je specifičan pisac. Njegova dela su filozofska, istorijska, i književno bogata. On je jedan od najboljih pisaca i psihoterapeuta današnjice, jer je uspeo da nam u stvarnost donese psihoterapiju na način koji je svima jasan, blizak i razumljiv. Kao neko ko se bavi istom, znam koliko je teško približiti trećim licima psihoterapijski proces. U poslednjoj knjizi, mi se susrećemo sa ogoljavanjem duše, sećanjima, emocijama koje su stvarale jednog čoveka. Kroz prošlost, sadašnjost i budućnost, Irvin nam opisuje kako se formira jedna ličnost i kako je ličnost zapravo doživotni proces rekreiranja. Pored toga, mi se susrećemo sa Jalomovim najiskrenijim stavovima, vrednostima i razmišljanjima o najznačajnijim temama u životu jednog čoveka.

''Braća po duši'' sledeća je knjiga koju toplo preporučujem. Ova sjajna knjiga vrlo jednostavnim jezikom govori o životu i radosti, ukazujući da su patnja i neizvesnost neizbežni, ali i da su naši načini nošenja sa njima raznovrsni. Kroz razgovor dalaj-lame i nadbiskupa Dezmonda Tutu učimo o životu, ne samo ovih dvojice velikih vođa, već životu kao pojavi koja nam je data retkost. Za mene, kao nekoga ko istinski voli REBT terapiju, ova je knjiga je bila još jedan divan susret sa osnovnim konceptima naše terapije, i na mnogim mestima sam mogla prepoznati učenja koja je Elis uvrstio. Prepuna istraživanja i naučnih činjenica, jer dalaj-lama poštuje nauku, otvara nove horizonte za učenje i saznanja. Jednostavno, nova obavezna literatura za klijente, poklon knjiga za drage ljude, saradnike, i jedna od onih kojoj znate da ćete da se vraćate - za mene je nađena. Tako je zato što kazuje sve što znate na jednostavan način i zato što kazuje sve što ne znate na način koji vas uvodi u nova istraživanja.

Ako vam se dopadne ova knjiga, pročitajte i ''Darove nesavršenosti'', u kojoj Brene Braun, kroz neobičan koncept i formu, pojednostavljuje obrasce za življenje punim plućima  (za ljude koji žive i volim celim srcem). Jedna od najboljih stvari koju sam uradila za sebe jeste bio dugogodišnji psihoterapijski rad. To ne znači da sam išla na veliki broj seansi, kao što neke moje kolege misle da je neophodno, već da sam mnogo sati posvetila upravo radu na sebi. Zavisno od vaše lične introspekcije i kakav ste tip, a ja sam tip koji se oduvek bavio sobom kroz književnost, filozofiju, glumu, igru, muziku, odnose, pa naposletku kroz psihoterapiju, kraljicu unutrašnjih putovanja, najduhovniji vodič ka ispunjenijem životu (a nije da nisam probala razne religijske pravce, jogu, alternativne pravce). I poslednje dve godine se osećam sve bolje. To ne znači da neću doživotno raditi na sebi, jer će neke teme tek postati aktuelne, neke razvojne promene i životni stresovi. Brene započinje knjigu rečenicom o tome da našu priču prihvatimo, ono što ja često kažem klijentima u procesu samootkrivanja - priča ne poseduje mene već ja posedujem svoju priču, iz nje crpim lekcije, učenja, načine za nove perspektive i ponašanja. I tu mi je već sa autorkom kliknulo odmah. Da bih čitajući knjigu shvatila da je to samo naučna potvrda onog što mnogi od nas žive. I drago mi je što je tako, jer ljudima ponekad treba nešto opipljivo da bi počeli da veruju.

''Izađi iz svog uma i zakorači u svoj život.''