Hronike jedne Ivane: Hajde da...

Hajde da
Skačemo sa nekih stena na Kapriju
Bezbrižno iskoristimo mladost
Obiđemo italijansku rivijeru
Preuzmemo nešto od njenih boja
Šarenoliko kročimo u život
Hajde da
Odemo do Portofina
Gde ćeš me naijskrenije poljubiti
Tako da ću osećati da se nikad nisam ljubila pre tebe
Gde će svi nestati 
Tako da ću osećati da nisam ni bila deo sveta pre tebe.
Hajde da
Krstarimo Bosforom
Gledamo naša tela iz perspektive lepog galeba
Uđemo u Aja Sofiju
Gde ćeš me gledati sa čeznjom 
Da ću se vratiti kroz vreme
Osetiti miris Istoka
Zaplesati haremske plesove 
Otkriti sve čari koje blude pred zoru;
Hajde,
Jer tvoje nečiste misli o meni ne može obuzdati nijedna sveta građevina.
Na Nišantašiju 
Hajde da
Učimo o poštovanju
Neka nas zovu Bey i Hanim
Stavicu Himar
Skriću se od tuđih pogleda 
Neću biti izložena svačijem oku
Na Nišantašiju
Pristaću da budem tvoja
A ti ćeš mi prići
Ovlaš prstom preći preko mojih usana
I to će biti dovoljno
To će biti sve
Jer smo se već na Taksim trgu spoznali,
A u Bosforu zauvek ulili.
Hajde da
Mislimo na francuskom
Volimo se na španskom
Svađamo se na arapskom
Hajde, 
Proširimo ovu ljubav na sve države
Neka budu svedoci
Ukrali smo svaki momenat koji nam se pružio
Prisvajali smo sve što nas je dotaklo
Izgubili smo se u osećajima
Igrali do jutra
Priznali sve o čemu smo ćutali
Plakali kao mala deca
Spavali pod otvorenim nebom
Lutali
Potpuno izgubljeni –
Ponovo smo se pronašli.

Hajde da
Ne bude nikog osim nas,
Svakim atomom sebe pripadamo jedno drugome
Neka tako i ostane
Jer tvoj palac 
Koji nedužno dotiče moje rame
Dok sanjamo obraz uz obraz
Mogu prepoznati 
I u Kini, Japanu ili Belgiji;
Hajde,
Jer sve što želim je da ova ljubav nakon svih ljubavi
Bude prva,
Bude čista i iskrena,
Hajde,
Neka bude jedina.

Ivana Jovanović


Нема коментара:

Постави коментар