Brankica Veljković: Gotovo je

Gotovo je.
Mi više ne postojimo. 
Neću da se prepustim bolu.
Jača sam od njega.
Jača sam i od tebe, 
Mada, tebi to više nije ni važno.
Ti misliš da si pobednik 
Jer si se prvi setio 
Da možeš da me ostaviš
Ako. 
Misli. 
Misli i o tome kako mržnja 
Može lako da zameni ljubav.
Ne, nije da te ja sada mrzim. 
Nije ni da te volim. 
Sada je ono Ništa.
Praznina koja me je celu progutala.
Praznina koja je predivna, 
Sve je utrnulo, 
Ne osećam više ni svoje ruke,
Ni noge, 
Ni glavu, 
Ni srce,
Ništa... 
Ni bol, 
Ni razočaranje
Ni patnju... 
Ništa.
Moram da te zaboravim. 
Moram da te učinim
Toliko malim i jadnim 
Da moj um sam odbije
Da misli na tebe.
I tvoju bednu pobedu. 
Zaboraviću te,
Iskopaću duboku rupu, 
Daleko kraj nekog potoka. 
I toj rupi reći ću tvoje ime 
I sve što si mi bio
I sve što si mi uradio. 
Zatrpaću tu rupu
I prekriću je trnjem. 
Da joj niko ne priđe
Nikada. 
Da tebi niko ne priđe
Nikada. 
Samo da te zaboravim.
Da ne mislim o tebi. 
Nikada više.





1 коментар:

  1. Анониман13. март 2018. 21:47

    Brankica Veljkovic kao sinonim za profesora koji zna kako da svoje casove ucini nezaboravnim ��������������������������������������������

    ОдговориИзбриши