Ponekad me zaboliš
Između tri i četiri ujutru
Trgneš me iz sna
Dezorijentišeš
Uspaničiš silinom osećaja
I ja tada znam
Kako izgleda biti
Živ zakopan.
Ponekad me zaboliš
U toku učenja
Ispitivanja lekcija
Parališeš mi um mislima
Da tamo negde ti postojiš
Nasmejan
Poljubljen
Voljen
Dok ja razvijam Stokholmski sindrom
Šapućem tvom liku
O književnosti i novinarstvu
O tome šta je bilo juče
Kuda ću sutra
I ja tada znam
Kako izgleda
Kretati se,
A ne shvatajući da je putanja običan
Krug.
Ponekad me zaboliš
U mom najsrećnijem trenutku
Pomračenje si mi oka
I svi se dive
Retkom fenomenu tebe
Koji mi kišu zvezda spuštaš na zenice
I svi se dive -
Jer sjajim
Jer sam zvezdano nebo
Jer blistam
I ja tada znam
Kako izgleda plakati
Sa osmehom na usanama.
Ponekad me zaboliš
Dok čitam redove svoje omiljene knjige
Ili posećujem galerije
Ostaviš me ispunjeno praznu
Raskrvaviš mi stopala od potrage za tobom
Pokidaš mi utrobu nedostatkom tebe
A sve što mogu je da legnem
Zatvorim oči i dozvolim sebi
Da te želim najjače;
I ja tada znam
Kako izgleda biti
Nerotkinja -
Kako se jedna želja može doveka dozivati,
Znajući da se njen odziv nikad neće čuti.
Ponekad me zaboliš
Kao upozorenje
Alarm
Obavijaš me ljubavničkom rukom
Golicaš mi inat
Zadirkuješ tvrdoglavost i bes
Jer
Da me ti ne boliš
Ja ne bih znala
Kako se korača
Diše
Živi
Mašta;
I ja tada znam
Kako izgleda kada
Sa svojim bolom najlepše spavaš -
Jer on ima usne
Koje ljube tamo gde me najviše boli
Dok sanjam.
Između tri i četiri ujutru
Trgneš me iz sna
Dezorijentišeš
Uspaničiš silinom osećaja
I ja tada znam
Kako izgleda biti
Živ zakopan.
Ponekad me zaboliš
U toku učenja
Ispitivanja lekcija
Parališeš mi um mislima
Da tamo negde ti postojiš
Nasmejan
Poljubljen
Voljen
Dok ja razvijam Stokholmski sindrom
Šapućem tvom liku
O književnosti i novinarstvu
O tome šta je bilo juče
Kuda ću sutra
I ja tada znam
Kako izgleda
Kretati se,
A ne shvatajući da je putanja običan
Krug.
Ponekad me zaboliš
U mom najsrećnijem trenutku
Pomračenje si mi oka
I svi se dive
Retkom fenomenu tebe
Koji mi kišu zvezda spuštaš na zenice
I svi se dive -
Jer sjajim
Jer sam zvezdano nebo
Jer blistam
I ja tada znam
Kako izgleda plakati
Sa osmehom na usanama.
Ponekad me zaboliš
Dok čitam redove svoje omiljene knjige
Ili posećujem galerije
Ostaviš me ispunjeno praznu
Raskrvaviš mi stopala od potrage za tobom
Pokidaš mi utrobu nedostatkom tebe
A sve što mogu je da legnem
Zatvorim oči i dozvolim sebi
Da te želim najjače;
I ja tada znam
Kako izgleda biti
Nerotkinja -
Kako se jedna želja može doveka dozivati,
Znajući da se njen odziv nikad neće čuti.
Ponekad me zaboliš
Kao upozorenje
Alarm
Obavijaš me ljubavničkom rukom
Golicaš mi inat
Zadirkuješ tvrdoglavost i bes
Jer
Da me ti ne boliš
Ja ne bih znala
Kako se korača
Diše
Živi
Mašta;
I ja tada znam
Kako izgleda kada
Sa svojim bolom najlepše spavaš -
Jer on ima usne
Koje ljube tamo gde me najviše boli
Dok sanjam.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар