„Um koji
se protegne da bi osmislio novu ideju nikada se ne vraća u prvobitnu dimenziju.”
Psihoterapeut: Milena Milošević, savetovalište ''Pričajmo o tome''
#psihologija
#insp.
Oliver V.
Holms
U poslednje vreme prilično je populan i često
pominjan koncept kreativnosti. Kao što i sve definišemo na različite načine,
tako i kreativnost može imati veliki broj definicija. Ipak, mislim da je u
prirodi reči kreativnost da ona nema definiciju. I tako kada ja napišem
kreativnost vama verovatno već padaju na pamet mašta, originalnost, različitost,
boje, umetnost, neograničenost... Da vidimo onda odakle je došla ta
kreativnost, gde se rodila?
Desna
strana mozga je ona koja se povezuje sa širokom, beskrajnom, svesnom
stvarnošću, čiji smo mi deo. Desna strana mozga je naša kreativnost, jer u
beskrajnom prostranstvu sveta postoji bezbroj mogućnosti, beskrajna spoznaja i
mudrost. Raznolikost percepcije. Desna strana mozga, a to je strana koja nas sa
takvom stvarnošću povezuje, daje nam našu kreativnost.
Međutim,
brojna istraživanja pokazala su da kreativni ljudi koriste obe hemisfere mozga
podjednako. Alan Rou govori o tome da kreativne rezultate možemo očekivati onda
kada imamo slobodu da istražujemo nove ideje i kada smo spremni da zaobiđemo
pravila. Kreativne osobe mogu potpuno da razumeju situaciju i spremne su da
razmotre nove mogućnosti. Njihova ubeđenja su smela i one su spremne da dožive
neuspeh i da dugo čekaju pre nego što budu nagrađene za svoja dostignuća. Krasi
ih upornost i spremnost da dugo rade bez obzira na prepreke i otpor. Za
kreativnost nisu dovoljni samo talenat, sposobnost i znanje. Kreativnost je po
mnogo čemu nalik živom organizmu. Da bi dostigla pun potencijal potrebno ju je
hraniti i negovati. Kreativni ljudi imaju goruću strast koja ih tera da
ostvaruju neostvarivo.
Šta je to
što nas sputava da budemo kreativni? Možda će vam pomoći neki od ovih navedenih
razloga Majde i Dubravke iz knjige „Ko su dobri ljudi?“:
- Manje smo kreativni kada smo pod vremenskim
pritiskom. Teško da ćemo smisliti nešto novo i orginalno, ako za to imamo
kratak rok. Verovatno ste čuli za slučajeve pisaca čiji je prvi roman postao
bestseler, ali kada su sklopili ugovor sa izdavačem za drugi roman u kojem je
bio određen rok blokirali su se i uopšte nisu mogli pisati. Mada, ovo ne mora
da bude pravilo, i upravo kratak rok doprinosi da neki ljudi ispolje maksimum
svoje kreativnosti.
- Manje
smo kreativni kada nas neko stalno nadgleda i procenjuje. Biti kreativan znači
igrati se idejama, isprobavati različite mogućnosti, probati i ono što na prvi
pogled možda deluje glupo ili nemoguće. Svakako da nam to neće ići od ruke ako
nam neko stalno visi za vratom.
- Manje smo kreativni kad smo ograničeni spoljašnjim okolnostima. Ako vam kažu
da treba da smislite originalni omot za novu marku čokolade, a pritom
uslovljavaju da mora biti plave boje sa crtežom devojčice koja se smeje i sa belim slovima – teško ćete
smisliti nešto vrlo kreativno.
Da bismo
bili kreativni moramo imati dosta znanja o određenom području. Iako previše
znanja nekad sputava kreativnost, većina umetnika, pronalazača, naučnika i
književnika su se godinama bavili nekim područjem, pre nego što su u njemu
proizveli nešto zaista kreativno.
Bićemo
kreativniji ako nas okolina u tome podržava, ako nas pohvaljuje i nagrađuje za
kreativnost, ako je otvorena za nove ideje, bez krutih pravila. Pozitivne
emocije takođe podstiču kreativnost. Dakle, mislite bez ograničenja, mislite „izvan
kutije”, ne razmišljajte o tome da postoji samo jedno rešenje, jer ih uvek ima
mnogo više nego što ih se u trenutku setimo. Promenite nešto - bilo šta. Za
početak, pišite dnevnik, istražujte,
pokažite interes i za druge sfere osim vaše, čitajte, pustite mašti na volju,
uživajte...
#psihologija
#insp.
Нема коментара:
Постави коментар