Parlez-vous de la mode? - leto i grad

Autor: Milica Golubović
Fotograf: Jovana Stanisavljević
Mesto: Cveće zla

Žurim. Uvek i svuda. Tenzija? Konstantna. I ne zato što kasnim - uvek znam da ću stići na vreme, već zato što je tenzija nešto što nosim uz sebe, kao aksesoar (čitate: nigde bez nje).

I vidim nas mnogo takvih - užurbanih, neispavanih, zamišljenih, i svi smo u strahu da ne zakasnimo. Uvek govorim da je to „poseban tip ličnosti“, pa čak i da nam dan traje četrdeset i osam sati, verovatno bismo opet bili pod tenzijom. Možda bismo samo trebali jednom da zakasnimo i tada bi, hipotetički, kosmos došao u ravnotežu između nas opterećnih i onih oslobođenih.



U toj svakodnevnoj žurbi, uhvatila sam sebe da ne primećujem koliko je Beograd procvetao, pozeleneo, koliko su bašte pune ljudi; zaboravila sam da mi je Vračar omiljeni deo grada, te da sam očarana njegovim fasama, na kojima bi mu pozavideli i Budimpešta i Beč. Zaboravila sam kako je Hram obasjan suncem - divan, zaboravila sam gužvu ispred Narodne biblioteke u vreme junskog ispitnog roka. Taj prizor me je vratio i naveo da se setim.


Da se setim koliko volim leto, Beograd u bojama zlatne, plave, crvene; šarene letnje haljine svih dezena i krojeva. Jer to je leto - kada nam je najveći problem da li staviti bandanu, šešir ili naočare, kada žurimo da zauzmemo mesto u omiljenoj bašti, kada su noći duge i tople, a svitanja bajkovita.




I zato - ne žurite. Važno je zastati, osluhnuti, pogledati, važno je setiti se. A zakasniti sigurno nećemo, jer smo stigli - samo smo zaboravili na sat.

Vaša Milica


                 
#moda

#insp.

Нема коментара:

Постави коментар