Rekao si „Objasniću ti nekad“,
nisi razumeo da odlazim sada,
nećemo dočekati nekad
Previše ćutanja
može da izrodi samo sumnju
samo nepremostive daljine
I istina, nikada nismo bili dalji
nego ovog trenutka kada misliš
da sam ti na dohvat ruke
da samo treba da ispružiš dlan
a ja ću sve sama, baš kao nekad
baš kao od prvog dana-
da pričam za oboje
da čekam za oboje
da volim za oboje
Ni ne slutiš da baš sada,
kada ti se čini da su svi zidovi pali,
ja podižem novu tvrđavu
bez mostova,
bez prozora
da mi nikada ne priđeš
da nikada više ne čujem
kada mi zapevaš
Jer ti si moj Orfej
legenda kaže
„Svojom je pesmom krotio divlje zveri,
kamenje je pred njim otvaralo svoje dveri,
svijali se Andi, Kordiljeri“
Ali nema te pesme
kojom bi ove planine oko mene
sada srušio
A sam si ih podigao
svojim opaskama,
svojim uvredama,
svojim inatima
Ja sam ti oprostila,
ti sebi nećeš moći
što si otišao
kada si mi bio najbliži
što si me oterao
kada sam pomislila
da bih mogla da te zavolim
Nisam imala nameru da se svetim
ali namestilo se
i sada odlazim
bez pozdrava
sada kada sam ti najbliža
I znaj da spavaću mirno
sutradan kada ustaneš zadovoljan
jer znaš da te neko čeka
I neće mi razbiti san
kada umesto mog glasa začuješ
„Birate nepostojeći broj“
Jer previše si mi snova razbio
ovaj ti ne dam
ovaj sanjam sama
kada već ti nisi umeo
da sanjaš o sreći sa mnom
I nikada nisi uspeo da me zavoliš
jer nisam želela
da molim za tvoju ljubav
jer nisam želela da preklinjem
za malo tvoje pažnje
Umesto toga, ja sam odlazila
svaki put kada nisam dobila
dovoljno pažnje
i govorila sam ti
da ne želim da te teram da me izabereš
da ne želim da forsiram nešto
što nije suđeno da se dogodi
Zato odlazim i ovaj put
i koliko danas zaboravljam
da si ikad bio tu
jer samo smo gubili vreme
tešeći se da je to ljubav
iz toga smo izašli poraženi oboje-
ja nisam bila voljena
ti nisi zadovoljio glad
Godinama sam čekala
da me zavoliš,
da je ostaviš,
da se vratiš -
ne čekam više ni trena
Tvoje „nekad“ ne vredi bog zna šta
Vreme je gasilo i veće vatre,
ne nadaj se da ovu neće
A mislio si da ti nikada
nisam bila bliža
da samo treba da ispružiš dlan
i imaćeš me
Nisi računao na moju nepokornost
Nisi računao na to da
kada svane to tvoje „nekad“
i kada me konačno zavoliš
možda ja odlučim da te ne volim više.
nisi razumeo da odlazim sada,
nećemo dočekati nekad
Previše ćutanja
može da izrodi samo sumnju
samo nepremostive daljine
I istina, nikada nismo bili dalji
nego ovog trenutka kada misliš
da sam ti na dohvat ruke
da samo treba da ispružiš dlan
a ja ću sve sama, baš kao nekad
baš kao od prvog dana-
da pričam za oboje
da čekam za oboje
da volim za oboje
Ni ne slutiš da baš sada,
kada ti se čini da su svi zidovi pali,
ja podižem novu tvrđavu
bez mostova,
bez prozora
da mi nikada ne priđeš
da nikada više ne čujem
kada mi zapevaš
Jer ti si moj Orfej
legenda kaže
„Svojom je pesmom krotio divlje zveri,
kamenje je pred njim otvaralo svoje dveri,
svijali se Andi, Kordiljeri“
Ali nema te pesme
kojom bi ove planine oko mene
sada srušio
A sam si ih podigao
svojim opaskama,
svojim uvredama,
svojim inatima
Ja sam ti oprostila,
ti sebi nećeš moći
što si otišao
kada si mi bio najbliži
što si me oterao
kada sam pomislila
da bih mogla da te zavolim
Nisam imala nameru da se svetim
ali namestilo se
i sada odlazim
bez pozdrava
sada kada sam ti najbliža
I znaj da spavaću mirno
sutradan kada ustaneš zadovoljan
jer znaš da te neko čeka
I neće mi razbiti san
kada umesto mog glasa začuješ
„Birate nepostojeći broj“
Jer previše si mi snova razbio
ovaj ti ne dam
ovaj sanjam sama
kada već ti nisi umeo
da sanjaš o sreći sa mnom
I nikada nisi uspeo da me zavoliš
jer nisam želela
da molim za tvoju ljubav
jer nisam želela da preklinjem
za malo tvoje pažnje
Umesto toga, ja sam odlazila
svaki put kada nisam dobila
dovoljno pažnje
i govorila sam ti
da ne želim da te teram da me izabereš
da ne želim da forsiram nešto
što nije suđeno da se dogodi
Zato odlazim i ovaj put
i koliko danas zaboravljam
da si ikad bio tu
jer samo smo gubili vreme
tešeći se da je to ljubav
iz toga smo izašli poraženi oboje-
ja nisam bila voljena
ti nisi zadovoljio glad
Godinama sam čekala
da me zavoliš,
da je ostaviš,
da se vratiš -
ne čekam više ni trena
Tvoje „nekad“ ne vredi bog zna šta
Vreme je gasilo i veće vatre,
ne nadaj se da ovu neće
A mislio si da ti nikada
nisam bila bliža
da samo treba da ispružiš dlan
i imaćeš me
Nisi računao na moju nepokornost
Nisi računao na to da
kada svane to tvoje „nekad“
i kada me konačno zavoliš
možda ja odlučim da te ne volim više.
Нема коментара:
Постави коментар