Reći ćeš - ti si patetični pesnik
Nema ti pomoći
Ti si romantični sanjar
Dosadan i nadmen
Tražiš nemoguće
Očekuješ previše
Nema ti pomoći
Ti si romantični sanjar
Dosadan i nadmen
Tražiš nemoguće
Očekuješ previše
Nikad ti nećeš naći takvu
Znaš li u kakvom svetu živiš?
Znaš li u kakvom svetu živiš?
A ja samo želim da me neko probudi zagrljajem
Da njena ruka bude odmor, a moja jastuk
Da joj ne bude teško ništa što nije ni meni
Želim da u starim majicama uz vino i poeziju dočekamo izlazak sunca
Da na moje: „Hajmo!"ona ne gunđa, nego da se nasmeje, ustane i da mi ruku, sigurna u mene i nas
Da njena ruka bude odmor, a moja jastuk
Da joj ne bude teško ništa što nije ni meni
Želim da u starim majicama uz vino i poeziju dočekamo izlazak sunca
Da na moje: „Hajmo!"ona ne gunđa, nego da se nasmeje, ustane i da mi ruku, sigurna u mene i nas
Želim da celog leta plovimo Jadranom
Da se umazani lubenicom bacimo u slanu vodu
Zbijajući šale i čekajući noć koja prinosi zvezde kao dar
A kad se noć odmori od sunca, svetlost opominje da nas čeka još jedan hvalospev ljubavi - novi dan
U kome nema mesta svađi niti prebacivanju
Samo zahvalnost
Da se umazani lubenicom bacimo u slanu vodu
Zbijajući šale i čekajući noć koja prinosi zvezde kao dar
A kad se noć odmori od sunca, svetlost opominje da nas čeka još jedan hvalospev ljubavi - novi dan
U kome nema mesta svađi niti prebacivanju
Samo zahvalnost
I kad shvatimo svoju prolaznost
Ništa više ne boli, niti ima mesta pakosti
Sve nemoguće postaje izvesno
A ljubav ostaje jedini smisao bitisanja
Jedini oltar vredan žrtve
Jedina tišina bez neprijatnosti
Dođi
Da od tebe napravim umetnost.
Ništa više ne boli, niti ima mesta pakosti
Sve nemoguće postaje izvesno
A ljubav ostaje jedini smisao bitisanja
Jedini oltar vredan žrtve
Jedina tišina bez neprijatnosti
Dođi
Da od tebe napravim umetnost.
Milan Gajić
Нема коментара:
Постави коментар