Znam da nisi srećan
Mene ne možeš da prevariš maskom koju prodaješ svetu
Stoje ti na licu netaknuti tragovi nemira
Boje besa
Ti si kao otvorena knjiga za mene.
Dok se budiš,
Na drugoj strani sveta,
Na pogrešnoj strani kreveta,
Okriviš mene od početka
Dana
Proleća
Je l' ti je tako lakše? Osećaš se bolje?
Kad otvoriš prozor, dok još sviće
Pališ cigaretu
Udišeš miris kiše
Lepše živiš ubeđen u moju krivicu.
Dok vezuješ pertle
Kasniš na trening
Psuješ zbog neispeglanih košulja
Besniš zbog neke devojke u autobusu s mojom bojom kose
Zbog neke u marketu s mojom bojom glasa
U očima ti se permanentno zaglavi izmučen pogled
Odavno nisi toliko ćutao, sanjao.
Odavno se nisi toliko kajao.
Zaboravljao...
Dani ti prolaze sporo
Noći još sporije
Okrećeš neumorno jastuk u potrazi za hladnijom stranom
A želeo bi da ohladiš misli
Čežnju.
Život.
Dočeka te tišina u stanu
Ostavljena svetla u sobama
Privid nečijeg prisustva.
Lažeš da si srećan.
Još samo večeras
Znam da nisi.
Kad se pogledaš u ogledalo
Kad vidiš bradu od dve nedelje
Podočnjake
Izbezumljen pogled
To nisi ti.
Kad čuješ kako neko doziva devojku mog imena
Tada često poklekneš,
Spustaš lice u šake,
Uzimaš gitaru umesto ruke za spas,
Jer za tuđu ruku trebaće još puno vremena.
Trebaće oproštaja i novih početaka.
Tad priznaješ sebi
Samo tada, kada si sam
(Koliko te dobro poznajem)
Da nisam samo ja kriva.
Okrećeš novi list
Kriv sam. Nisam.
Neka bude da smo oboje.
Mene ne možeš da prevariš maskom koju prodaješ svetu
Stoje ti na licu netaknuti tragovi nemira
Boje besa
Ti si kao otvorena knjiga za mene.
Dok se budiš,
Na drugoj strani sveta,
Na pogrešnoj strani kreveta,
Okriviš mene od početka
Dana
Proleća
Je l' ti je tako lakše? Osećaš se bolje?
Kad otvoriš prozor, dok još sviće
Pališ cigaretu
Udišeš miris kiše
Lepše živiš ubeđen u moju krivicu.
Dok vezuješ pertle
Kasniš na trening
Psuješ zbog neispeglanih košulja
Besniš zbog neke devojke u autobusu s mojom bojom kose
Zbog neke u marketu s mojom bojom glasa
U očima ti se permanentno zaglavi izmučen pogled
Odavno nisi toliko ćutao, sanjao.
Odavno se nisi toliko kajao.
Zaboravljao...
Dani ti prolaze sporo
Noći još sporije
Okrećeš neumorno jastuk u potrazi za hladnijom stranom
A želeo bi da ohladiš misli
Čežnju.
Život.
Dočeka te tišina u stanu
Ostavljena svetla u sobama
Privid nečijeg prisustva.
Lažeš da si srećan.
Još samo večeras
Znam da nisi.
Kad se pogledaš u ogledalo
Kad vidiš bradu od dve nedelje
Podočnjake
Izbezumljen pogled
To nisi ti.
Kad čuješ kako neko doziva devojku mog imena
Tada često poklekneš,
Spustaš lice u šake,
Uzimaš gitaru umesto ruke za spas,
Jer za tuđu ruku trebaće još puno vremena.
Trebaće oproštaja i novih početaka.
Tad priznaješ sebi
Samo tada, kada si sam
(Koliko te dobro poznajem)
Da nisam samo ja kriva.
Okrećeš novi list
Kriv sam. Nisam.
Neka bude da smo oboje.
Нема коментара:
Постави коментар