Ariel Cemović: O svakoj suboti

Danas idem
Domu, sada
Hodam
Prema
Kući
Gde cvet ima
Nebrojeno latica,
Gde
Boja je
Uvek prava,
Danas idem
Domu, gde
Drhtim
Baš kako
Želim.
Danas nije
Važan put,
Sve ove
Staze od šljunka i
Zemlja od
Suza,
Tamo nije
Potrebna
Guma da me
Kotrlja niz, niti
Nit strune da
Me
Spašava od
Davljenja,
Dani da me
Kriju od
Mrakova,
Tragovi da
Nađu me svi...
Tamo
Gde je dom
Uvek ima
Sasvim
Dovoljno svetla da
Pronalaze se... slike u smehu,
Smelost bez
Svesti,
Svetovi u
Sekundama...
Danas,
Večeras idem
Kući, jer
Tamo uvek imam
Čime da se
Pokrijem, a
To su tvoje ruke.
Danas dođi,
Spraćeš strah,
Staće
Sve slabo,
Spavaćeš
Slobodna, jer
Subota je, a
Mi smo
Stigli kući.



Нема коментара:

Постави коментар