Idilični spisi slobode: Je l' znaš kad jedino vrediš?

Je l' znaš kad jedino vrediš?
Kad učiniš da se neko oseća bolje,
Kad se tvoje odsustvo oseti,
Kad možeš svojim osmehom da promeniš nečiji dan,
Kad si spreman da se odrekneš sopstvenog zadovoljstva zarad drugoga.
Kad se moliš da drugi bude bolje.
Kad uživaš bez dinara u džepu.
Kad imaš prijatelje kojima nije važno to što nemaš u nekom trenutku novca ni za šta.
Ali im je važno da se ne osećaš loše u njihovom prisustvu.
Kad o roditeljima pričaš sa poštovanjem, svestan da ti je podaren život, svestan da je njihova žrtva za tebe, njihovo nespavanje i borba da ti imaš sigurnost najviše što možeš da dobiješ.
Kad ne mrziš nikoga, bez obzira da li ti je naneto zlo, jer opravdanje za mržnju ne postoji.
Kad si srećan što si se probudio, zahvalan nebesima na novom danu.
Kad umnožavaš dobra i tešiš slabije od sebe, umesto da ih tlačiš.
Kad ti je ljubav najvrednija tekovina u životu.

Kad se otrgneš od palanačkog: „Pa svi to rade", i uradiš po svom, ne prikloniš se većini.
Neka misle da si čudak, da si nerazumljiv i nemoguć.
Zar to nije bolje nego da budeš deo sveta gde je normalno varati, lagati, drogirati se i dokazivati se na najprimitivniji način?
Budi šmeker - kad je svi vređaju, ti joj pokloni cvet.
Budi dama - poljubi ga u društvu, umesto što ga kritikuješ.
Zagrli majku i oca - nije sramota!

Budi svoj!
Voli život.
Pusti strah i ljude koji te omalovažavaju.
Možeš i više nego što sanjaš.
Posej seme vere i nade oko sebe.
Stvori svet u kome nema svakodnevnih pridika, kukanja i ogovaranja.
Budi lovac na sreću.
Milan Gajić



Нема коментара:

Постави коментар