Napisaću ti pesmu
U kojoj nema
Društvenih razlika
Nepravdi
Ozlojeđenosti
U kojoj nema mesta
Besu
Nerazumevanju
Zavisti
Napisaću ti pesmu
U kojoj nema
Gladnih
Nemoćnih
U kojoj večnost nije apstraktan pojam
U kojoj ćeš moći da budes srećan
Nazivaćeš je idealom
Postignutim snom
Jer ćeš baš u njoj
Shvatiti da idemo jedno uz drugo kao mit i umetnost
Pa ćeš se okrenuti meni
Kao suncokret Suncu
Iskrvarićeš rečima ranu zvanu otac
Reći ćeš da nisu za svakog deca
Da bi ti bilo lakše kada bi ga mrzeo
Ali da ne možeš,
Da te to boli
Izjeda
Da si predugo sam
Da si zaboravio kako izgleda
Prepustiti se
Verovati
Voleti
Da noćima imaš košmare
Kako te ostavljaju pored puta
A ti si mali
Hladno ti je
Plačeš
Čekaš majku i oca
Do svitanja
Do buđenja
Samo da bi shvatio da se još uvek niko nije vratio po tebe.
Napisaću ti pesmu
U kojoj nećeš raditi od jutra do mraka
Kako bi zaboravio
Kako se ne bi sećao
U kojoj ti neće zastati ruka na pola puta do moje kose
Gde nećeš oklevati da me poljubiš
Zagrliš
Baš u toj pesmi
Nećeš se boriti sa sobom
Zbog ljubavi koju osećaš ka meni
Nećeš se plašiti
Nećeš sumnjati
Po prvi put ćeš
Bez problema
Zgaziti svoj ponos
Ugušiti inat
Zbog mene,
Shvatićeš da voleti nije slabost
Izdržaćeš svaki udar svog srca
Jer je ljubav počela da ruši neprobojnu tvrđavu
Koju si od sebe napravio.
Napisaću ti pesmu
U kojoj ću čuvati to dete u tebi
Kupiću mu sladoled
Razbarušiti kosu
Ljuljaću ga
Zasmejavati
Ponekad ćemo pričati o tebi
Dok jedemo lizalice i gumene bombone
Reći ću mu
Da sam se vratila po njega
Da mu je dom svaka moja pesma
Da me nijedan nestašluk
Provociranje
Neće naterati da ga napustim.
Napisaću ti pesmu
Mirisaće na mandarine i limun
Letnji će joj biti dah
Plesaćemo u njoj
Uz Toma Vejtsa
Podrhtavaću
Dok ti govorim
Da ljudi koji su predugo sami
Koji su očvrsli
Nemaju potrebu ni za kim,
Najteže je osećati se voljenim kraj njih,
Ali onog trenutka kada im pripadneš
Znaš,
Jednostavno znaš
Da te nikad neće pustiti.
Napisaću pesmu
Uz tihu molitvu
Da nikad ne zaboraviš njene reči
Jer samo te ona
Iznova vraća samom sebi,
Iznova vraća meni -
Samo zbog nje
Znaću da me uvek voliš.
U kojoj nema
Društvenih razlika
Nepravdi
Ozlojeđenosti
U kojoj nema mesta
Besu
Nerazumevanju
Zavisti
Napisaću ti pesmu
U kojoj nema
Gladnih
Nemoćnih
U kojoj večnost nije apstraktan pojam
U kojoj ćeš moći da budes srećan
Nazivaćeš je idealom
Postignutim snom
Jer ćeš baš u njoj
Shvatiti da idemo jedno uz drugo kao mit i umetnost
Pa ćeš se okrenuti meni
Kao suncokret Suncu
Iskrvarićeš rečima ranu zvanu otac
Reći ćeš da nisu za svakog deca
Da bi ti bilo lakše kada bi ga mrzeo
Ali da ne možeš,
Da te to boli
Izjeda
Da si predugo sam
Da si zaboravio kako izgleda
Prepustiti se
Verovati
Voleti
Da noćima imaš košmare
Kako te ostavljaju pored puta
A ti si mali
Hladno ti je
Plačeš
Čekaš majku i oca
Do svitanja
Do buđenja
Samo da bi shvatio da se još uvek niko nije vratio po tebe.
Napisaću ti pesmu
U kojoj nećeš raditi od jutra do mraka
Kako bi zaboravio
Kako se ne bi sećao
U kojoj ti neće zastati ruka na pola puta do moje kose
Gde nećeš oklevati da me poljubiš
Zagrliš
Baš u toj pesmi
Nećeš se boriti sa sobom
Zbog ljubavi koju osećaš ka meni
Nećeš se plašiti
Nećeš sumnjati
Po prvi put ćeš
Bez problema
Zgaziti svoj ponos
Ugušiti inat
Zbog mene,
Shvatićeš da voleti nije slabost
Izdržaćeš svaki udar svog srca
Jer je ljubav počela da ruši neprobojnu tvrđavu
Koju si od sebe napravio.
Napisaću ti pesmu
U kojoj ću čuvati to dete u tebi
Kupiću mu sladoled
Razbarušiti kosu
Ljuljaću ga
Zasmejavati
Ponekad ćemo pričati o tebi
Dok jedemo lizalice i gumene bombone
Reći ću mu
Da sam se vratila po njega
Da mu je dom svaka moja pesma
Da me nijedan nestašluk
Provociranje
Neće naterati da ga napustim.
Napisaću ti pesmu
Mirisaće na mandarine i limun
Letnji će joj biti dah
Plesaćemo u njoj
Uz Toma Vejtsa
Podrhtavaću
Dok ti govorim
Da ljudi koji su predugo sami
Koji su očvrsli
Nemaju potrebu ni za kim,
Najteže je osećati se voljenim kraj njih,
Ali onog trenutka kada im pripadneš
Znaš,
Jednostavno znaš
Da te nikad neće pustiti.
Napisaću pesmu
Uz tihu molitvu
Da nikad ne zaboraviš njene reči
Jer samo te ona
Iznova vraća samom sebi,
Iznova vraća meni -
Samo zbog nje
Znaću da me uvek voliš.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар