Kada on kaže:
“Ti si moja”
Nema to veze sa ljubavlju
Ljubomorom
Ili posesivnošću
To je tek činjenica
Od koje sam ja skovana.
Podsetnik da reči znaju da obeleže
Ja nosim
Ispisane na trepavicama
Nanizane kao niske bisera na vratu
One mi
Skrivaju
Grudi
Dlanove
Kolena
Od pogleda i dodira
Jer kada si nečiji
Ne možeš biti svačiji,
A kada on kaže da sam njegova
To je mazno šaputanje
Grešno ispovedanje
Režanje
Gromoglasna pretnja
Svima koji me zamišljaju
Kao violončelo u rukama.
Kada on kaže:
“Ti si moja”
Vidim nas
Pocepane
Isprljane
Jer dane provodimo
U Nigeriji
Pokušavajući da ispravimo nedela i zla
Držimo decu u rukama
Držimo nadu,
Vidim nas
Dok skupljam priče
Svuda po svetu
Priče od kojih se ježi koža
Koje pokreću
Kroz koje živim
I sve se svodi
Na prost osećaj
Moje i njegove ruke
Prisutnosti
Podrške.
U Siriji,
Borimo se za izgubljene
Preplavljuje nas patnja
Grmi u ušima
Trese se tlo
Sve je samo prašina i dim,
Ali kada mi on crta cvet na dlanu
Ja ne znam za artiljeriju,
Jer kada on kaže:
“Ti si moja”
Mir je tu.
Kada on dođe
Sa njim se ušunja i moja inspiracija
Umotana u saten i svilu
Drsko ga prisvaja
Moli me da ga još jednom voli
Prija joj
Puštam da sa njim pleše
Uz “Unchained melody”
Da uzima i daje,
Jer kada on priđe meni
Kada on kaže:
“Ti si moja”
Ja samo izgovorim:
“Živote.”
“Ti si moja”
Nema to veze sa ljubavlju
Ljubomorom
Ili posesivnošću
To je tek činjenica
Od koje sam ja skovana.
Podsetnik da reči znaju da obeleže
Ja nosim
Ispisane na trepavicama
Nanizane kao niske bisera na vratu
One mi
Skrivaju
Grudi
Dlanove
Kolena
Od pogleda i dodira
Jer kada si nečiji
Ne možeš biti svačiji,
A kada on kaže da sam njegova
To je mazno šaputanje
Grešno ispovedanje
Režanje
Gromoglasna pretnja
Svima koji me zamišljaju
Kao violončelo u rukama.
Kada on kaže:
“Ti si moja”
Vidim nas
Pocepane
Isprljane
Jer dane provodimo
U Nigeriji
Pokušavajući da ispravimo nedela i zla
Držimo decu u rukama
Držimo nadu,
Vidim nas
Dok skupljam priče
Svuda po svetu
Priče od kojih se ježi koža
Koje pokreću
Kroz koje živim
I sve se svodi
Na prost osećaj
Moje i njegove ruke
Prisutnosti
Podrške.
U Siriji,
Borimo se za izgubljene
Preplavljuje nas patnja
Grmi u ušima
Trese se tlo
Sve je samo prašina i dim,
Ali kada mi on crta cvet na dlanu
Ja ne znam za artiljeriju,
Jer kada on kaže:
“Ti si moja”
Mir je tu.
Kada on dođe
Sa njim se ušunja i moja inspiracija
Umotana u saten i svilu
Drsko ga prisvaja
Moli me da ga još jednom voli
Prija joj
Puštam da sa njim pleše
Uz “Unchained melody”
Da uzima i daje,
Jer kada on priđe meni
Kada on kaže:
“Ti si moja”
Ja samo izgovorim:
“Živote.”
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар