Stefan Stanojević: Mila

Moram da ti kažem, mila zašto sam u toplo leto naoblačen i kišan. Ne boj se ako u mom društvu pokisneš ponekad moje reči su pitke emocije su voda. Voda je iskrena kao život. Veruj mi na reč, mila ja ne znam kako da osvajam i obaram prosto znam da volim kad se smejem. Vole i drugi ljudi voliš i ti, siguran sam Svako voli kad se smeje. Onda tako tmuran i oblačan ponesem ti suncokret izgledam kao da nosim Sunce ispred svojih oblaka pomalo obećavajuć, prihvatljiv prizor priznaćeš. To ne radim jer sam video kako u nekim filmovina ženama poklanjaju cveće nikako, mila! To rade praznoglavi muškarci. To je prosto igra iz mog detinjstva najlakše sam pamtio asocijacijama. Mogao bih magično da ih vezujem za događaje, ljude i godine da ih oživljavam da ih se sećam nikada ne pustim da odu u nepovrat. Znam da ćeš pomisliti na mene kada ugledaš žuti horizont kroz prozor vozeći se vojvođanskom ravnicom na putu za severni Banat. To više nisu samo polja suncokreta to sam ja. Nasmejao sam te. I ja znam da ćeš se postideti, mila možda ti i neprijatno bude moraš da me razumeš. Proživljavam kao nekad godine lutanja kao nekad buđenje bez vazduha u znoju uzimanje daha nakon ronjenja u istom starom paklu. Nepomično ležanje od desetak minuta prisećanje fabule od koje su majica i posteljina mokre. Pesnice su obavezno stegnute pri nokautu novog dana. Ja moram nekog nasmejati da bih se nasmejao, mila samo bluzerski klovn to sam. Ako te ne poljubim nekoliko puta usred tvoje rečenice ako ti u snu ne smišljam nadimke ako ti ne tepam, ne šapućem ti ne provlačim ti ruke kroz kosu ako tvojim pramenom koji se buntovnički izdvaja iz kose i pada preko tvog lica ne zakrpim sve svoje rane ja sanjam smrt, mila. Smrti imam dovoljno i na javi. Ja jesam oblačan i tmuran, mila ali ne odustaj od mene sve je promenjivo u sudbinu ne verujem. Ako je sudbina bog ja sam ateista. Ponosni sam tvorac nekoliko svojih svemira još više nemira i ko zna koliko izazvanih osmeha. Nikada ne bih dozvolio sebi da te moje oluje unesreće. Nikada ne bih dozvolio sebi da te na bilo koji način povrede. Sve bih uradio oči da ti nasmejem, mila samo da nikada ne zaplaču ponovo. Samo da te ne vidim opet kako plačeš samo nemoj plakati, mila! Ja bih čitave ratove objavio ako zaplačeš u najgoreg krvnika bih mogao da se pretvorim mogao bih da mrzim vodu bih zapalio za tvojim suzama, mila samo svet da mi se ne raspadne dok ti prstom sakupljam suze kako bih noću svakoj pojedinačno mogao da se izvinim koliko sam bespomoćan. Moram da ti kažem, mila ja bih ceo svet i sve ljude mogao ponovo da zavolim mogao bih more da smirim i na trnju i u vatri mirno da spavam put do kuće ponovo da pronađem pesme ponovo da pišem samo da znam samo da znam, mila da sam te i ovako oblačan nakon ove pesme nasmejao.



Нема коментара:

Постави коментар