Dimitrije Popović: Marija

Oktobar je kad sam srećan.
Oktobar je Azrin.
Oktobar je mnogo više nego što mislite.
Oktobar je u vlasti jedne Marije,
i ja sa njim.
Lišće tada uzdiše krvavo,
oblači zlatne carske odežde ne bi li ga Marija ugledala.

A ja se rađam i umirem
u želji za misijom
potučen do kolena
njenim slučajnim pogledom, naizgled nemarnom hodu i pojavama.
Pola života razvlači se na tom bulevaru koji
vodi do nje.
Za sobom ostavlja vlasi sećanja, znajući
da ću ih pobožno uskupiti.
I nikome ne dam prići
prebrajajući sreće koje mi je darovala.
Marija.







Нема коментара:

Постави коментар