Nikad me nisu voleli pravi muškarci
Pa ne znam ni šta znači pravo,
Jer sam previše puta iskusila pogrešno
Ne znam kako vole ispravni
Znam kako vole lažljivi
Njima
Opojne reči lako klize sa usana
Zavodljivo se smeše
Mnogo toga obećaju
Malo toga ispune
Oni,
Pogrešni
Nikada se ne pravdaju
Nikada se ne objašnjavaju
Nikada ne osećaju krivicu
Imaju svoj život
Obaveze
Posao
Pogrešni
Brzo okreću leđa
Lako odlaze
Njihova ljubav ima rok trajanja
A taj rok ističe
U momentu kada ugase cigaru
Ispiju svoje piće
Čak i ova moja pesma
Postaje duža nego što njihova privrženost ikad jeste,
Pogrešni
Vole iskrivljeno
Sadistički
Nesavesno
I baš njima
Na kraju dana
Nije bitno pored koga leže.
Mnogo puta su me želeli
Malo puta su me iskreno voleli
Zato ne znam da pokažem svoja osećanja
Odbijam ljude od sebe
Samo zidovima dopuštam da me spoznaju,
Toplim i nežnim rečima
Niko se ne nada
Jer moje “ljubavi”
Zvuči neprirodno i izveštačeno;
Pogrešni to dobro znaju
Oni ne nameravaju preći
Dug i krivudav put
Koji vodi do mene
Da bi saznali ko sam
Oni dolaze
Da mi kažu
Da ih povređujem
Tako tvrdoglava i tako ponosna
Da sam gorda i arogantna
Da ne znaju da se nose sa mnom
Mnogo puta su me pogrešni voleli
Tako što su mene krivili
Osuđivali
Kritikovali
Pokušavali su
Da manipulišu i obmanjuju
Dok sam menjala ruha
Sve svoje kameleonske boje
Udovoljavajući pogrešnima
Za koje sam mislila da su pravi.
Ne,
Nikada me nisu voleli pravi muškarci
I možda danas ne znam šta je pravo
Ali ironično,
Znam ko su pogrešni
Jer oni uvek dođu
Da mi kažu
Da sam ja
Ni manje,
Ni više
Jedna
Pogrešna.
Pa ne znam ni šta znači pravo,
Jer sam previše puta iskusila pogrešno
Ne znam kako vole ispravni
Znam kako vole lažljivi
Njima
Opojne reči lako klize sa usana
Zavodljivo se smeše
Mnogo toga obećaju
Malo toga ispune
Oni,
Pogrešni
Nikada se ne pravdaju
Nikada se ne objašnjavaju
Nikada ne osećaju krivicu
Imaju svoj život
Obaveze
Posao
Pogrešni
Brzo okreću leđa
Lako odlaze
Njihova ljubav ima rok trajanja
A taj rok ističe
U momentu kada ugase cigaru
Ispiju svoje piće
Čak i ova moja pesma
Postaje duža nego što njihova privrženost ikad jeste,
Pogrešni
Vole iskrivljeno
Sadistički
Nesavesno
I baš njima
Na kraju dana
Nije bitno pored koga leže.
Mnogo puta su me želeli
Malo puta su me iskreno voleli
Zato ne znam da pokažem svoja osećanja
Odbijam ljude od sebe
Samo zidovima dopuštam da me spoznaju,
Toplim i nežnim rečima
Niko se ne nada
Jer moje “ljubavi”
Zvuči neprirodno i izveštačeno;
Pogrešni to dobro znaju
Oni ne nameravaju preći
Dug i krivudav put
Koji vodi do mene
Da bi saznali ko sam
Oni dolaze
Da mi kažu
Da ih povređujem
Tako tvrdoglava i tako ponosna
Da sam gorda i arogantna
Da ne znaju da se nose sa mnom
Mnogo puta su me pogrešni voleli
Tako što su mene krivili
Osuđivali
Kritikovali
Pokušavali su
Da manipulišu i obmanjuju
Dok sam menjala ruha
Sve svoje kameleonske boje
Udovoljavajući pogrešnima
Za koje sam mislila da su pravi.
Ne,
Nikada me nisu voleli pravi muškarci
I možda danas ne znam šta je pravo
Ali ironično,
Znam ko su pogrešni
Jer oni uvek dođu
Da mi kažu
Da sam ja
Ni manje,
Ni više
Jedna
Pogrešna.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар