Hronike jedne Ivane: Volela bih da mi nisi bio prvi

Volela bih da mi nisi bio prvi poljubac
Zagrljaj
Maštanje
Volela bih da te nikad nisam srela
Poželela da skinem tvoju belu košulju
Da osetim teksturu tvoje kože pod prstima
Da proverim kako bih izgledala na tebi
Volela bih da nisam bila toliko radoznala
Okupirana
Tvojim razmišljanjima
Stavovima
Svakom reči koja je silazila sa tih predivnih usana
Jer
Sada
Ne bih vodila izmišljene razgovore sa tobom
Ne bih te u svojoj glavi pitala za savet
I možda bih
Nekad
Naučila da se otarasim osećaja
Potrebe za tobom.
Volela bih da nisi bio taj
Uz kog sam osetila da sam spremna da napustim sve i svakog
Bez objašnjenja i opravdanja
Vođena bezumljem
Jer mi je um oboleo od srca i njegovih iracionalnih želja
Oboleo od tebe
Misli
Opsesije
U čijem ramenu zarivaš zube
Čiju kosu vučeš dugim prstima
Volela bih da se nikad nisam zaljubila
U takvu zver
U takvog pravednika
Da nisam želela sve tvoje mane više od vrlina
Jer sve što si ti uradio je
Poricanje
Negiranje
Opovrgavanje.
Odrekao si me se
Svaki put kada si me dotakao
Prisvojio
Prikovao pogledom
Obeležio
Odrekao si me se
U noći kada si me držao u naručju sigurno i čvrsto
Nesvesna da tvoje čeljusti reže na moju ljubav
Odrekao si me se
Dok sam bila naga
Ogoljena
Ranjiva
Odrekao si me se
Ne trepnuvši.
Volela bih da nisi bio moja prva ljubav
Jer se one pamte
Jer dugo ostaju u nama
Volela bih da me nisi voleo
Da te nisam volela
Da mi nisi bio ništa
Što se obeležava brojem jedan
Jer se prve ljubavi
Rastaju
Sastaju
Prekidaju
Pamte
Ali se nikada
Ne odriču.
Volela bih da mi nisi bio prvi poljubac.
Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар