Lejla Kašić: Tog jutra

Toga jutra
prosulo se nebo nad Carigradom,
prosilo je da se ne zaborave
ljubavne i osvajačke sage
što plove Bosforom.
Toga jutra
prosila sam
da me ne zaboraviš,
obećala ti
i carev grad
i njegove minarete
i pjesmu mujezina.
Sam sultan bi
grad srušio,
zlatom pozlatio
za ovu kosu
na svom divanu.
Sačuvah
čednost,
Šeherzadinom mudrošću
hiljadu i jednu noć
pričajući sultanu
legende Istoka,
prećutkujuć’ mu
da si ti moj Istok,
da se u tebi rađa
Sunce
meni,
čekajuć’ te,
čuvajuć’
ove dlanove 
za najljepše dove.
Toga jutra
prosulo se nebo nad Carigradom,
slomili su minarete
ponosne.
Zaglušili pjesme
milosne.
Zašlo je Sunce
moje,
meni.
Kao ljuba pašina mrtva sam pala
prostrijeljena davnim izdajama
i mirisom momačke krvi
prolivene za prstohvat slave
i šaku Boga
kog sam molila
i nisam
umolila
za tvoj život.



Нема коментара:

Постави коментар