Ponekad sam prema sebi
Surovo iskrena
Neumoljiva.
Znam da budem racionalna
Onda kada priznajem
Da nisam više tvoja
Naivna
Prijateljica.
Tvoja
Jedina.
Ili neki drugi, bilo koji naziv
Kojim me etiketiraš u svojoj glavi.
Ona koja ti sa druge strane stola
Odmahuje glavom
Kad je vreme da odložiš čašu
Kad je vreme da pozoveš taksi.
Tvoj glas u glavi koji kaže
„Preterao sam.“
„Dosta je za večeras“.
Ja nisam tvoje
Čudo od tri minuta
Koliko ti bude potrebno
Da zaboraviš sve što ti kažem u četiri zida.
Toliko ti bude potrebno da smetneš s uma
Da si ljut na mene
Da si obećao da više nećeš zvati.
Tad, kada sam prema sebi stroga
Postanem nesigurna
Šta smo nas dvoje.
Dok čekam iza scene,
Iza zavese
Dok gledam u stopala
Pomislim
Koliko sam se promenila.
Dok tražim poznato lice u gomili
Pomislim
Ti se nikad nećeš promeniti.
Sva sreća pa mi tada šminka pokriva crvenilo
Pokreti mi sakriju suze
Dok posle aplauza s kiselim osmehom
S naklonom
Prihvatam da smo ti i ja
Najbliže tome da postanemo ništa
I da se neće sve, tek tako, preko noći rešiti
Ako me držiš za ruku
Ako me zamoliš za ples
Ako mi ostaviš poruku na vratima
Jer znaš moje slabe tačke.
Ti ne razumeš
Da nije sve pravo ako se takvim čini
Da nisu ljubav naši razgovori koji traju celu noć
Ni naši osmesi kada nas nasmeje ista šala
Kada nam se svidi ista pesma.
Moram da te upozorim
Da dolazi vreme ćutanja
Za oboje.
Jer ako još jednom čujem tvoje:
Zaboravi, zaboravi sve.
Izvini, ali mi smo stvoreni jedno za drugo.
Izvini, ali ti me voliš.
Biće red na mene i biće kratko za kraj.
Izvini, ali zbogom.
Surovo iskrena
Neumoljiva.
Znam da budem racionalna
Onda kada priznajem
Da nisam više tvoja
Naivna
Prijateljica.
Tvoja
Jedina.
Ili neki drugi, bilo koji naziv
Kojim me etiketiraš u svojoj glavi.
Ona koja ti sa druge strane stola
Odmahuje glavom
Kad je vreme da odložiš čašu
Kad je vreme da pozoveš taksi.
Tvoj glas u glavi koji kaže
„Preterao sam.“
„Dosta je za večeras“.
Ja nisam tvoje
Čudo od tri minuta
Koliko ti bude potrebno
Da zaboraviš sve što ti kažem u četiri zida.
Toliko ti bude potrebno da smetneš s uma
Da si ljut na mene
Da si obećao da više nećeš zvati.
Tad, kada sam prema sebi stroga
Postanem nesigurna
Šta smo nas dvoje.
Dok čekam iza scene,
Iza zavese
Dok gledam u stopala
Pomislim
Koliko sam se promenila.
Dok tražim poznato lice u gomili
Pomislim
Ti se nikad nećeš promeniti.
Sva sreća pa mi tada šminka pokriva crvenilo
Pokreti mi sakriju suze
Dok posle aplauza s kiselim osmehom
S naklonom
Prihvatam da smo ti i ja
Najbliže tome da postanemo ništa
I da se neće sve, tek tako, preko noći rešiti
Ako me držiš za ruku
Ako me zamoliš za ples
Ako mi ostaviš poruku na vratima
Jer znaš moje slabe tačke.
Ti ne razumeš
Da nije sve pravo ako se takvim čini
Da nisu ljubav naši razgovori koji traju celu noć
Ni naši osmesi kada nas nasmeje ista šala
Kada nam se svidi ista pesma.
Moram da te upozorim
Da dolazi vreme ćutanja
Za oboje.
Jer ako još jednom čujem tvoje:
Zaboravi, zaboravi sve.
Izvini, ali mi smo stvoreni jedno za drugo.
Izvini, ali ti me voliš.
Biće red na mene i biće kratko za kraj.
Izvini, ali zbogom.
Нема коментара:
Постави коментар