Maja Bogdanović: Željo moja

Sve svoje želje
Mogu kao ambicije, 
Kao snove 
Da obuhvatim rukama.
Mogu ih videti svaki put kad poželim,
Od one najbezazlenije do one na koju sam toliko ponosna
Kojom se dičim.
Mogu da fotografijama
Razgovorima
Sebi dokažem 
Da sam uspela
Da sam postigla
Ono što želim.
Mogu da kažem sebi 
Kako nisam nimalo pretenciozna
Koliko sam iskrena 
Odlučna
I uporna.
Zavaravam sebe 
Belim lažima 
Skupocenim tkaninama 
Drugim ljudima.
I tako mi lako biva da se cela obučem u svoju ulogu
Od glave do pete postanem neko drugi
Sakrijem se u nekom ćošku života gde živim kao na godišnjem odmoru,
Ne razmišljam o juče i sutra, 
Samo povremeno oslušnem neku reč.
Ne mislim o tome da li sve ovo ima rok trajanja.
Surove misli sprečim čašom vina 
Glasnom muzikom.
Šetnjama
Bezazlenim stvarima kojima ispunim slobodno vreme.
Iako to opet ne bude dovoljno.
Sve što želim 
Mogu da vidim kada zažmurim i to je loše za mene
Jer tada 
Kada mi kapci otežaju
Kada sve utihne
Zamišljam te 
Kako piješ kafu na terasi
Kako pakuješ torbe 
Kako nespretno peglaš košulje.

Pitam se tada 
Kako živiš
Da li si srećan.
U tim trenucima često postanem dete 
Udarim glavom o zid
Vrištim u jastuk kao da ću tako pobeći od misli
Jer koliko god bežim 
Znam
Da bih sve ovo što sada imam skupila u jednu šaku ostvarenih snova i bacila nazad,
Tamo odakle je došlo
Ako bi to značilo da bih dobila tebe za uzvrat, željo moja.




Нема коментара:

Постави коментар