Dođe mi da ga protresem za ramena
da mu kažem - uzalud!
Uzalud ti je to tepanje,
ne troši reči
Uzalud ti je trud,
poštedi sebe protraćenog vremena
Ne obleći oko mene
kao grabljivac nad plenom
Pogasi te vatre u očima,
u meni su zgarišta,
tu je sve do temelja sagorelo
U paklu je barem toplo,
u meni su zime,
duge i ledene
koje nijedan zagrljaj
ne može da zagreje
U meni je pustinja
ravnica
ja nisam žena -
ja sam Vojvodina!
Sve mi je ravno odavde do svemira!
Kako misliš da se nosiš sa tim?
Ne budi mazohista -
dođe mi da mu kažem -
zar ne vidiš taj pokeraški izraz
na mom licu?
Ja sam Mona Liza,
iz svih uglova jednako ću te gledati
i osetićeš me svuda
a ja neću ni mrdnuti prstom
Dođe mi da ga trgnem,
da ga probudim istinom -
ljubav jeste lek
ali mrtvome lek ne treba
A ja ne znam šta sam drugo
ako ne mrtva
jer ovo srce odavno nije zaigralo
da me podseti da sam živa
Zamisli prazne stadione
kafane nakon zatvaranja
pusto vašarište
To sam ti ja -
nekada prepuna svega,
sada prazna
Zato nemoj da voliš kao ja
I još važnije -
nemoj da voliš mene
Ne spasavaj davljenika,
ne znaš koliko je duboko potonuo
Dođe mi da mu kažem -
ali mu ne kažem
jer nada umire mnogo posle nas
A sve moje nade položene su u to da
možda moje vode
ipak nisu preduboke za njega.
da mu kažem - uzalud!
Uzalud ti je to tepanje,
ne troši reči
Uzalud ti je trud,
poštedi sebe protraćenog vremena
Ne obleći oko mene
kao grabljivac nad plenom
Pogasi te vatre u očima,
u meni su zgarišta,
tu je sve do temelja sagorelo
U paklu je barem toplo,
u meni su zime,
duge i ledene
koje nijedan zagrljaj
ne može da zagreje
U meni je pustinja
ravnica
ja nisam žena -
ja sam Vojvodina!
Sve mi je ravno odavde do svemira!
Kako misliš da se nosiš sa tim?
Ne budi mazohista -
dođe mi da mu kažem -
zar ne vidiš taj pokeraški izraz
na mom licu?
Ja sam Mona Liza,
iz svih uglova jednako ću te gledati
i osetićeš me svuda
a ja neću ni mrdnuti prstom
Dođe mi da ga trgnem,
da ga probudim istinom -
ljubav jeste lek
ali mrtvome lek ne treba
A ja ne znam šta sam drugo
ako ne mrtva
jer ovo srce odavno nije zaigralo
da me podseti da sam živa
Zamisli prazne stadione
kafane nakon zatvaranja
pusto vašarište
To sam ti ja -
nekada prepuna svega,
sada prazna
Zato nemoj da voliš kao ja
I još važnije -
nemoj da voliš mene
Ne spasavaj davljenika,
ne znaš koliko je duboko potonuo
Dođe mi da mu kažem -
ali mu ne kažem
jer nada umire mnogo posle nas
A sve moje nade položene su u to da
možda moje vode
ipak nisu preduboke za njega.
Нема коментара:
Постави коментар