Sanjala sam te sinoć
Tonula oprezno u san
I na plećima nosila trulu opomenu
Sekla mi je dlanove koji su je pridržavali.
Onda više ništa nisam osećala
Nije bilo ni mirisa, boja
Nije bilo ni tvrdoglavog bola u telu i glavi
Ježila sam se,
Zatim znojila,
Isprekidano disala.
Sanjala sam te sinoć
Znaš li?
I u tom bestežinskom stanju
Gde nema ničega
Opet si se pojavio.
Ležao si na Marnijevoj ogradi
Prstiju upletenih pod ogoljenom glavom.
Nisi me gledao
A znao si da sam tu.
Podmuklo si se smeškao
I želela sam da te dodirnem
Ali vrelina žara koja ti je vrištala iz očiju me je ujedno i odbijala i privlačila.
Bojala sam se da me ne dodirne tvoja gusta skupocena senka,
Bežala sam od svetlucavog dima tvoje cigarete
A tako sam želela da mi opet ispuni pluća
I one prazne, otužne dane.
Đavole!
Sedeo si i gledao me gordo kao bednu podanicu u čijim se ponositim očima caklila glad,
Žudnja,
Strast!
Pobogu...
Sanjala sam te
I bilo je strašno
Uplašila sam se,
Želela sam te
Ali se nisam podvrgla unutrašnjoj oluji.
Grizla sam proklete misli koje su mi šaputale da smirim i spustim pogled,
Da se samo dobroćudno nasmešim,
Ali ja sam pocepala još jedan lepljivi sloj svoje ubogosti.
Sinoć sam te pobedila
Aždajo sa čovečijim likom
Sa očima boje svih taština i besprekornosti zajedno.
Sinoć si ti bio taj čiji je pogled pao,
Postiđeno si spustio glavu,
Sišao si sa te kapije pakla,
Trona devetog kuga
I nestao si
Jednostavno
Izgubio si se negde među gluvim tonovima čemerne tišine,
Samo si nemo iščezao kao mesec u još nerođenu zoru.
Probudi me sunčeva umrljana traka.
Soba je opijena svetlucavim duvanskim dimom
Prokletstvo.
Tonula oprezno u san
I na plećima nosila trulu opomenu
Sekla mi je dlanove koji su je pridržavali.
Onda više ništa nisam osećala
Nije bilo ni mirisa, boja
Nije bilo ni tvrdoglavog bola u telu i glavi
Ježila sam se,
Zatim znojila,
Isprekidano disala.
Sanjala sam te sinoć
Znaš li?
I u tom bestežinskom stanju
Gde nema ničega
Opet si se pojavio.
Ležao si na Marnijevoj ogradi
Prstiju upletenih pod ogoljenom glavom.
Nisi me gledao
A znao si da sam tu.
Podmuklo si se smeškao
I želela sam da te dodirnem
Ali vrelina žara koja ti je vrištala iz očiju me je ujedno i odbijala i privlačila.
Bojala sam se da me ne dodirne tvoja gusta skupocena senka,
Bežala sam od svetlucavog dima tvoje cigarete
A tako sam želela da mi opet ispuni pluća
I one prazne, otužne dane.
Đavole!
Sedeo si i gledao me gordo kao bednu podanicu u čijim se ponositim očima caklila glad,
Žudnja,
Strast!
Pobogu...
Sanjala sam te
I bilo je strašno
Uplašila sam se,
Želela sam te
Ali se nisam podvrgla unutrašnjoj oluji.
Grizla sam proklete misli koje su mi šaputale da smirim i spustim pogled,
Da se samo dobroćudno nasmešim,
Ali ja sam pocepala još jedan lepljivi sloj svoje ubogosti.
Sinoć sam te pobedila
Aždajo sa čovečijim likom
Sa očima boje svih taština i besprekornosti zajedno.
Sinoć si ti bio taj čiji je pogled pao,
Postiđeno si spustio glavu,
Sišao si sa te kapije pakla,
Trona devetog kuga
I nestao si
Jednostavno
Izgubio si se negde među gluvim tonovima čemerne tišine,
Samo si nemo iščezao kao mesec u još nerođenu zoru.
Probudi me sunčeva umrljana traka.
Soba je opijena svetlucavim duvanskim dimom
Prokletstvo.
Нема коментара:
Постави коментар