Autor: Milica Golubović
Fotograf: Bojana Mijatov & Petra Zeković
Mesto: Bistro Mali Pijac
Mesto: Bistro Mali Pijac
Još jedan novembar, još jedna godina pri kraju, još jedno: „Šta se desilo? Kada je prošlo?“. Ne volim novogodišnja preslišavanja, osvrte, spiskove želja i obećanja...
Šta zna mesec u kom godišnjem dobu ja sanjam?
Neke zime su
mi najteže u avgustu, a neki decembar me ugreje kao jul.
Zime računam kao bele, euforične,
okićene. Zime su za prijatelje, porodicu, za osmehe, zagrljaje, praštanja i neosvrtanja. Zato i ove godine sa istim
ushićenjem vadim šešire, rukavice, šalove, smišljam novogodišnju toaletu i
tražim najudobnije potpetice u kojima ću dočekati tu magičnu ponoć.
Ovaj novembar nam izmiče, a bio je tako topao i obasjan, čuvao nam je leđa u kožnim jaknama i noge u antilop čizmicama.
Koristim poslednje dane novembra za kratke pantalone, tanke kapute, dok još
mogu da izbegnem pitanje: „Gde si krenula u tome, decembar je?“. Krenula sam da se
još jednom prošetam, da još jednom udahnem jesenji vazduh pre prvih mrazeva.
U nadi da znamo šta se desilo i kada je
vreme prošlo, zahvalni, zaljubljeni i optimistični, zatvaramo vrata za novembrom i spremno
dočekujemo sve što nam sledi - nekome jul, nekome mart, nekome decembar - bitno je
samo da čeznemo i da imamo što više jedva čekanja.
It's almost that time of year.
Do
sledećih jedva čekanja,
Vaša Milica
#moda #insp.
Нема коментара:
Постави коментар