Ne sećam se da li si ti uopšte postojao
ali moji su papiri upili sva ona ćutanja
i načinili su od tebe finu skicu
ti si on
no to nije dokazano
i drago mi je što nije
jer mrzim dokazane stvari
kako samo smeju
da se tako lako predaju
ti se skrivaš u mom ćutanju
jer spomenuti izgore za treptaj
i sam znaš
sve istine kratko traju
pa te njima i ne pokrivam
a ako neko za tebe pita
reći ću da nikad i nisi postojao
verovaće
jer čak ti se ni po hladnoći ne vidi dah
mirno spavaš u eonima beskonačnosti
siguran
trajan
dok sve ostalo što sam
lako biva zbrisano u dnevnom oticanju kanalizacije
mrtve će teze zauvek neumorno igrati menuet
omršavele od pominjanja i analiza
valjda ti je jasno
prećutaću te
kao omiljeni stih
prećutaću te
da te ne umore,
da te sačuvam.
Нема коментара:
Постави коментар