Tijana Kostov: Prećutaću te

Ne sećam se da li si ti uopšte postojao ali moji su papiri upili sva ona ćutanja i načinili su od tebe finu skicu ti si on no to nije dokazano i drago mi je što nije jer mrzim dokazane stvari kako samo smeju da se tako lako predaju ti se skrivaš u mom ćutanju jer spomenuti izgore za treptaj i sam znaš sve istine kratko traju pa te njima i ne pokrivam a ako neko za tebe pita reći ću da nikad i nisi postojao verovaće jer čak ti se ni po hladnoći ne vidi dah mirno spavaš u eonima beskonačnosti siguran trajan dok sve ostalo što sam lako biva zbrisano u dnevnom oticanju kanalizacije mrtve će teze zauvek neumorno igrati menuet omršavele od pominjanja i analiza valjda ti je jasno prećutaću te kao omiljeni stih prećutaću te da te ne umore, da te sačuvam.



Нема коментара:

Постави коментар