Pa, kad pitaš
„Zašto?“
Zašto te ja tako
Gledam, ili
Zašto ustajem
I oblačim se,
Iako kažeš
Da ne moram da
Pođem sa tobom,
Zašto
Ne spavam dok spavaš,
Nego slušam kako hrčeš,
Zašto
Smešim se
Kada vodimo ljubav, ili
Kad gledaš me kroz
Zamagljeni prozor autobusa.
Zašto
Šaljem ti
Beskonačan broj
Svojih fotki, ili
Donosim ti stalno
Nešto slatko, bilo šta
Hej, zašto...
Zbog čega hoću
Sa tobom putovati
Na drugi kraj grada
Samo da se ti posle
Ne vraćaš sama,
Zbog čega
Sanjam, pričam
Kako vodiću te svuda,
Čak i nekud
Gde nije možno stići,
Zašto, zaboga
Ponekad plačem
Kada događa se
Najdivniji trenutak?
„Zašto?“
Zašto te ja tako
Gledam, ili
Zašto ustajem
I oblačim se,
Iako kažeš
Da ne moram da
Pođem sa tobom,
Zašto
Ne spavam dok spavaš,
Nego slušam kako hrčeš,
Zašto
Smešim se
Kada vodimo ljubav, ili
Kad gledaš me kroz
Zamagljeni prozor autobusa.
Zašto
Šaljem ti
Beskonačan broj
Svojih fotki, ili
Donosim ti stalno
Nešto slatko, bilo šta
Hej, zašto...
Zbog čega hoću
Sa tobom putovati
Na drugi kraj grada
Samo da se ti posle
Ne vraćaš sama,
Zbog čega
Sanjam, pričam
Kako vodiću te svuda,
Čak i nekud
Gde nije možno stići,
Zašto, zaboga
Ponekad plačem
Kada događa se
Najdivniji trenutak?
Pa,
Zato što sam
Zaljubljena,
Beskrajno,
Bespomoćno,
Neiscrpno,
Nepovratno
Zaljubljena u
Tvoj miris,
Tvoju reč, u
Tvoj hod i tvoje prste,
U tvoj nos,
Tvoj struk,
Tvoje tamne oči i
Tamne lokne, u
Sve što si doživela i preživela, u
Sve što mi pružaš,
U nas,
Tvoj oblik kada ležiš,
Tvoju hrabrost kada živiš,
Tvoje odluke,
Odlike i
Tvoj smeh.
U sve što znaš i sve što izdržavaš, u
Tvoju radost
Kada me vidiš,
Ili kad ti
Poklonim nešto malecko,
U tvoj dah
Kada prodire
U mene i svemir u mom stomaku,
Zaljubljeno
U knjigu koju mi daš
Svesku u koju lepiš moje pesme,
Prozor do koga spavaš,
Prolaz u kome me ljubiš,
Tvoje male patike,
Šal koji si mi poklonila,
Cvet koji je
Zbog tebe preživeo,
Kraj u kome si odrasla,
Reku koju si
Mi otkrila,
Način na koji sediš
Kad nemaš
Ničeg na sebi,
Način na koji
Plešeš
Kada smo
Sami u sobi, u
Nekoj polusvesti,
U sve, halo,
U sebe, kada sam
Nešto samo tvoje.
Zato što sam
Zaljubljena,
Beskrajno,
Bespomoćno,
Neiscrpno,
Nepovratno
Zaljubljena u
Tvoj miris,
Tvoju reč, u
Tvoj hod i tvoje prste,
U tvoj nos,
Tvoj struk,
Tvoje tamne oči i
Tamne lokne, u
Sve što si doživela i preživela, u
Sve što mi pružaš,
U nas,
Tvoj oblik kada ležiš,
Tvoju hrabrost kada živiš,
Tvoje odluke,
Odlike i
Tvoj smeh.
U sve što znaš i sve što izdržavaš, u
Tvoju radost
Kada me vidiš,
Ili kad ti
Poklonim nešto malecko,
U tvoj dah
Kada prodire
U mene i svemir u mom stomaku,
Zaljubljeno
U knjigu koju mi daš
Svesku u koju lepiš moje pesme,
Prozor do koga spavaš,
Prolaz u kome me ljubiš,
Tvoje male patike,
Šal koji si mi poklonila,
Cvet koji je
Zbog tebe preživeo,
Kraj u kome si odrasla,
Reku koju si
Mi otkrila,
Način na koji sediš
Kad nemaš
Ničeg na sebi,
Način na koji
Plešeš
Kada smo
Sami u sobi, u
Nekoj polusvesti,
U sve, halo,
U sebe, kada sam
Nešto samo tvoje.
I niko,
Ništa,
Ni svi ovi ljudi,
Sav ovaj grad,
Ispucali trotoar,
Zid oblepljen plakatima,
Lekari koji ne rade,
Lift koji ne radi,
Vetar koji mi
Puni kapuljaču,
Novac koji nemamo, ni
Brige kojih ima, ni
Zima koja ne odustaje,
Zub koji me ponekad zaboli,
Prostor koji je mali, ni
Nedovoljno strana
Da ispišem
Sve pesme iz svoje
Promućkane glave,
Neće mi to
Oduzeti.
Ništa,
Ni svi ovi ljudi,
Sav ovaj grad,
Ispucali trotoar,
Zid oblepljen plakatima,
Lekari koji ne rade,
Lift koji ne radi,
Vetar koji mi
Puni kapuljaču,
Novac koji nemamo, ni
Brige kojih ima, ni
Zima koja ne odustaje,
Zub koji me ponekad zaboli,
Prostor koji je mali, ni
Nedovoljno strana
Da ispišem
Sve pesme iz svoje
Promućkane glave,
Neće mi to
Oduzeti.
Нема коментара:
Постави коментар