Iskra Herak: Otćuti i zaboravi

Prećuti ovog puta moju kapricioznost i reci kako su moje želje moguće Ovoga puta nećemo moliti ni zvezde ni svetove već ćemo odglumiti da vreme nije pogrešno i da smo mi jedno drugome suđeni Otmi me U kakvo popodne, neka bude sreda Smiluj se nad mojim nemirima i oprosti mi reči, naročito one neizgovorene Poljubi me Kao da vekovima nisi dotakao ove usne Kao da ćemo svet spasiti dodirom Kao da je prvi put Zažmuri Na vere i nevere našeg mimoilaženja Otkopčaj, kao nekada, dugme na mojim bedrima podseti me šta znači biti žena koja voli i gine zbog utopije tvog imena Pusti Koena dok me čekaš i smej se dok se prisećaš mojih suza na dan njegove smrti Ali nikada, baš nikada ne reci kako ne sastaviš dan a da ne opsuješ sudbinu i proklinješ sebe što me nemaš Ne reci mi da me voliš i da gineš dok me sanjaš nagu u sofi svoje dnevne sobe kako sa osmehom jedne lude glave kockam svoje snove. Nemoj, jer sve će teći i bez ove storije principi su davno iza nas Ne pucaj mi u grudi zarad još nekog sećanja Dovoljno smo rana zaradili u ovom unapred izgubljenom ratu Ne izgovori nikada moje ime Nemoj ni šaputati uspomene Davno je kasno za nas Otćuti i Zaboravi.


Нема коментара:

Постави коментар