Svakodnevno
se na tržistu pojavljuju različite stvari koje, zavisno od onoga što nude, ili
opstaju ili nestaju. Ovog puta Pariz, kao stecište mnogih umetnika, u rukavu
drži jednu novinu – muzej pod nazivom “Atelier des
Lumieres” ili tzv. Studio svetlosti. Na prostoru nekadašnje livnice u 11. okrugu sada
je smešten prvi digitalni muzej umetnosti u Francuskoj. Unutar njega, najveći deo
(La Halle) posvećen je Gustavu Klimtu i periodu bečkog slikarstva. Izuzev
njega, tu se nalaze i radovi Egona Šilea i Fridriha Stovasera. Manji prostor
(Le Studio) posvećen je kako novim umetnicima, tako i istraživanju AI i
digitalnih instalacija.
Konstantna želja čoveka za nečim
boljim, lepšim, jačim, vrednijim je neprekidna, te on biva privučen svemu što
ima jak uticaj na njegova čula i što “hrani” njegovu potrebu za senzacionalnim,
uzbudljivim i novim. Ova izložba ima za cilj da umetnost učini dostupnom
velikom broju ljudi koji redovno ne posećuju muzeje i galerije. Njihov način za
ostvarivanje tog cilja je jednostavan. U 3.300 kvadratnih metara, aktivno je 140 reflektora i
video projektora, pa je posetiocima ulazak u ovaj muzej gotovo jednak iskustvu
ulaska u sama umetnička dela. Svako umetničko delo projektovano je u visini od
10 metara, a neka dela koriste čitav prostor muzeja kao platno na kome se
oživljavaju slike umetnika. Za posetu je
osmišljena i posebna muzička
podloga, te muzejom “teku” Vagnerove, Šopenove i Betovenove kompozicije,
koje su u duhu prikazanih umetničkih dela. Inovativni zvučni sistem sa pedeset
zvučnika dopunjuje 3D vizuelno iskustvo.
Goli zidovi livnice su se pokazali kao idealno platno za digitalni muzej. Dok se slušaju neke od kompozicija, slike se pokreću. Čine se opipljivim; likovi izlaze iz okvira i umetnička dela polako oživljavaju na zidovima, cilindričnim stubovima, plafonu i na podu.
Od samog otvaranja izložbe pa do sada, zabeleženo je više od 400.000 poseta. U planu je otvaranje još jednog ovakvog muzeja u Južnoj Koreji i SAD-u, zbog ogromne potražnje.
Goli zidovi livnice su se pokazali kao idealno platno za digitalni muzej. Dok se slušaju neke od kompozicija, slike se pokreću. Čine se opipljivim; likovi izlaze iz okvira i umetnička dela polako oživljavaju na zidovima, cilindričnim stubovima, plafonu i na podu.
Od samog otvaranja izložbe pa do sada, zabeleženo je više od 400.000 poseta. U planu je otvaranje još jednog ovakvog muzeja u Južnoj Koreji i SAD-u, zbog ogromne potražnje.
Dubina ove
futurističke izložbe, multimedijalni doživljaj, kao i pokušaj da se
povežu umetnost i tehnologija, predstavljaju pravi primer muzejima širom sveta
kako da ostanu u korak sa vremenom i da ne izgube na značaju.
Нема коментара:
Постави коментар