Ti si ćutao,
Ćutao si dok smo zajedno,
Ćutao si dok smo razdvojeni,
Ti si ćutao,
Ćutao si rešen da me ne zagovoriš
Dok sam i ja sa visine tvojih ćutanja
Propadajuće reči sve gutala.
Ćutao si dok si me kući vozio
I kad se pozdravimo
Nikada nisam bila načisto
Hoću li te ponovo sresti.
Ti si ćutao i dok su vesti
U kućama penzionera bile preglasne,
U sate kasne - u komšiluku buka,
A ti ćutiš kao da ti je muka
Da ikog razgovorom ućutiš.
A ćutiš.
Ćutiš bez potrebe da išta kažeš.
Nisi ni mogao ikad da me slažeš.
Nisam imala kome da poverujem
U sveprisutnoj tišini,
Osim sebi,
A sebe sam i za tebe umela da slažem
I poverovala sam kako samo ne umeš da kažeš
Šta osećaš;
Sve dok se jedne noći,
Od mene,
Nisi oprostio bez pozdrava.
Samo ti ćuti R...
Нема коментара:
Постави коментар