Otkad stanuješ u mojoj glavi
jako često odlaziš u šetnje
juče si na primer
koračala užurbano bulevarom
i sudbonosno srela mene
potom si prihvatila poziv
na čaj
i onda smo sate
trošili
na priče o tvom i mom detinjstvu
i o smislu
čak smo i na terasi plesali i
ti si mi govorila o slučajnosti, o nama i o stvarima koje nam za sekund izmaknu
a koje za isto toliko dobijemo.
A onda mi se nije svidela
ta verzija
delovala je kao da se već rodila dvesta puta u glavama američkih režisera.
Pa sam te danas poslao u biblioteku.
Dok si prebirala po knjigama nemačke književnosti
prišao sam
i pitao:
Da li ste čitali nekog?
Ime autora će mi sinuti naknadno.
A ti ćeš reći:
O da, naravno, to mi je omiljeni pesnik
i nastavićemo druženje
koje će prerasti u čvrsto prijateljstvo
a ovo u ljubav.
Pre nekoliko nedelja si radila na trafici,
potom držala časove norveškog u školi mog sina,
jednom sam te zamišljao na bazenu i dva puta u kafiću ispod.
I u svakoj sceni imaš drugačiju boju kose, nekad imaš osamnaest, nekad četrdeset godina.
Juče si bila visoka,
danas si mi do ramena.
Ali to neću nikad da saznam jer ne obilazim pabove, bazene ni škole svog sina.
Zato što kada te nađem
neću moći da ti kratim kosu,
menjam zanimanja,
dodajem kilograme
i da maštam o tebi.
jako često odlaziš u šetnje
juče si na primer
koračala užurbano bulevarom
i sudbonosno srela mene
potom si prihvatila poziv
na čaj
i onda smo sate
trošili
na priče o tvom i mom detinjstvu
i o smislu
čak smo i na terasi plesali i
ti si mi govorila o slučajnosti, o nama i o stvarima koje nam za sekund izmaknu
a koje za isto toliko dobijemo.
A onda mi se nije svidela
ta verzija
delovala je kao da se već rodila dvesta puta u glavama američkih režisera.
Pa sam te danas poslao u biblioteku.
Dok si prebirala po knjigama nemačke književnosti
prišao sam
i pitao:
Da li ste čitali nekog?
Ime autora će mi sinuti naknadno.
A ti ćeš reći:
O da, naravno, to mi je omiljeni pesnik
i nastavićemo druženje
koje će prerasti u čvrsto prijateljstvo
a ovo u ljubav.
Pre nekoliko nedelja si radila na trafici,
potom držala časove norveškog u školi mog sina,
jednom sam te zamišljao na bazenu i dva puta u kafiću ispod.
I u svakoj sceni imaš drugačiju boju kose, nekad imaš osamnaest, nekad četrdeset godina.
Juče si bila visoka,
danas si mi do ramena.
Ali to neću nikad da saznam jer ne obilazim pabove, bazene ni škole svog sina.
Zato što kada te nađem
neću moći da ti kratim kosu,
menjam zanimanja,
dodajem kilograme
i da maštam o tebi.
Нема коментара:
Постави коментар