Anđela Peković: Drama apsurda

Lako je ptici
ona raširi krila i vine se u slobodu
Lako je nebu
Ono je pobjeglo nekud gore i čeka peripetiju
Lako je vremenu
Ono prolazi i ne osvrće se
Lako je prošlosti
Nema bogatijeg robovlasnika
Lako je budućnosti
Nju svi sanjaju
Lako je svima njima da ćute
Ja nemam ništa o čemu bih ćutala
Sa njihovom ravnodušnošću
Naprotiv
Ja imam hrpu misli koje ćutim punih usta
I koje će ostati jednom bez mene
Meni je malo teško
Ali one
Ostaće sa istom onom ravnodušnošću
Sa kojom
Ptica leti
Nebo čeka
Vrijeme prolazi
Prošlost zarobljava
Budućnost postaje san
I svi oni ćute
Jer ne moraju ništa da kažu
Nikad
I ja ćutim
Ja sam ionako u prolazu
Samo ponekad mahnem nebu
Neka zna da je ova drama bez činova
Možda je nekakva drama apsurda
Ali i tako
Beket je za nijansu bolji od mene.

Нема коментара:

Постави коментар