Ne prepuštam se
Ne opuštam se
Ne dam se
Neću pokleknuti pred tobom
Pred ubeđivanjima da grešim
Pred slasnim zamkama koje postavljaš
Nećeš mi promeniti mišljenje
Ni grubostima,
Ni nežnostima
Odolevaću ti
Stajaću gordo kao velelepna građevina
Koju pokušava da nagriza vreme
Bežaću
Otimaću se kao pobesnela životinja
Koju pokušavaš da svežeš lancima pripadnosti
Neću popustiti pod pristiskom,
Jer iako si kamen
Pre ćeš puknuti
O mene se razbiti
Nego što ćeš u moju suštinu
Prodreti.
Ne prepuštam se,
Odavno se ne bavim tim
Rizicima
Kalkulacijama
Proračunima
Prepustiti se
Znači platiti visoku cenu
Sa kamatom
A Kajmanska ostrva nisu moje srce
Ne može se u njima naći
Ni peni dobre volje
Za kockom
Za pokušajem
Za groznicom
Mom je telu
Mom je umu
Potrebna sigurnost
Koju puko predavanje
Ne obećava.
Ne dam se,
Jer sam se jednom prepustila
Pa sam od tada
Izgrickana sa svih strana kao sir
Proburazena kao mačem
Sa puno rupa
Nalik onim što ostavlja metak,
A sve te rupe
Sve te praznine
Od kada sam se jednom prepustila
Znaju samo da viču
"Ispuni me".
Ne,
Ne prepuštam se
Moj afrodizijak je kontrola
Postojano tlo
Britak um
Lišen emotivnosti,
Jer kada se ona javi
Ličim na zbrku
Haos
Gnev
Bivam uvučena u vrtlog
U miks,
Poželim
Ponadam se
Stidljivo preturam po sebi i dam sve
Zavolim
A onda propadnem
Kao avion kroz vazduh
Izgubim kontrolu
Nad sobom
Emocije mi vežu ruke
Pripadnost me žrtvuje,
Pa kada se prepustim
Na kraju
Ničija osećanja
Do mojih
Ne budu u modricama.
Ne prepuštam se
Ne opuštam se
Ne dam se
Čak ni kada mi kažu
"Volim te",
U to sumnjam
Dodajem upitnik
Jer sam često delima bila nevoljena,
A neće ponovo u more
Onaj koji je video ajkulu,
Pa tako ni ja
Nemam razloga da se prospem cela
Sve dok ne budem uverena
Dok se ne parničimo
Dok se ne donese presuda,
Jer gubitak kontrole
Trenutak kada pokažeš da si onaj koji više voli
Danas je momenat kada si pao -
A ja se ne prepuštam
Ne opuštam
Ne dam se
Jer i kada sam na kolenima
Gledam u oči
I nikada
Ne gubim.
Ne opuštam se
Ne dam se
Neću pokleknuti pred tobom
Pred ubeđivanjima da grešim
Pred slasnim zamkama koje postavljaš
Nećeš mi promeniti mišljenje
Ni grubostima,
Ni nežnostima
Odolevaću ti
Stajaću gordo kao velelepna građevina
Koju pokušava da nagriza vreme
Bežaću
Otimaću se kao pobesnela životinja
Koju pokušavaš da svežeš lancima pripadnosti
Neću popustiti pod pristiskom,
Jer iako si kamen
Pre ćeš puknuti
O mene se razbiti
Nego što ćeš u moju suštinu
Prodreti.
Ne prepuštam se,
Odavno se ne bavim tim
Rizicima
Kalkulacijama
Proračunima
Prepustiti se
Znači platiti visoku cenu
Sa kamatom
A Kajmanska ostrva nisu moje srce
Ne može se u njima naći
Ni peni dobre volje
Za kockom
Za pokušajem
Za groznicom
Mom je telu
Mom je umu
Potrebna sigurnost
Koju puko predavanje
Ne obećava.
Ne dam se,
Jer sam se jednom prepustila
Pa sam od tada
Izgrickana sa svih strana kao sir
Proburazena kao mačem
Sa puno rupa
Nalik onim što ostavlja metak,
A sve te rupe
Sve te praznine
Od kada sam se jednom prepustila
Znaju samo da viču
"Ispuni me".
Ne,
Ne prepuštam se
Moj afrodizijak je kontrola
Postojano tlo
Britak um
Lišen emotivnosti,
Jer kada se ona javi
Ličim na zbrku
Haos
Gnev
Bivam uvučena u vrtlog
U miks,
Poželim
Ponadam se
Stidljivo preturam po sebi i dam sve
Zavolim
A onda propadnem
Kao avion kroz vazduh
Izgubim kontrolu
Nad sobom
Emocije mi vežu ruke
Pripadnost me žrtvuje,
Pa kada se prepustim
Na kraju
Ničija osećanja
Do mojih
Ne budu u modricama.
Ne prepuštam se
Ne opuštam se
Ne dam se
Čak ni kada mi kažu
"Volim te",
U to sumnjam
Dodajem upitnik
Jer sam često delima bila nevoljena,
A neće ponovo u more
Onaj koji je video ajkulu,
Pa tako ni ja
Nemam razloga da se prospem cela
Sve dok ne budem uverena
Dok se ne parničimo
Dok se ne donese presuda,
Jer gubitak kontrole
Trenutak kada pokažeš da si onaj koji više voli
Danas je momenat kada si pao -
A ja se ne prepuštam
Ne opuštam
Ne dam se
Jer i kada sam na kolenima
Gledam u oči
I nikada
Ne gubim.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар