Šta spaja jednog arhitektu i jednog grafičkog dizajnera sa neobičnim, kreativnim leptir-mašnama, bedževima, majicama i torbama? Šta sve nudi ''BowTie'' i ''PINJUNKIE'', a šta ''АЛБИ''? Aleksandar i Albert Topić nam daju odgovore na ta, ali i na mnoga druga pitanja, koja su inspirisana njihovim neiscrpnim talentom, maštom i kreativnošću. Objasnili su nam kako uspevaju da uklope svoje različitosti u prelepu jedinstvenost i kako nastaju njihovi moderni aksesoari koji na neobičan način prenose duh i menatalitet jedne nove generacije. Naučili su nas kako se živi outside the box.

Upoznajte Alberta i Aleksandra onakve kakvi zaista i jesu: inovativni, šarmantni, nasmejani. Drugačiji. Konstantno insp.irativni. 

Da li su Aleksandar i Albert u detinjstvu znali gde će biti kad porastu?

Aleksandar: Definitivno ne. Svaki narednu destinaciju je definisao neki znak nakon kog sam znao da sam na dobrom putu. Želja da u srednjoj školi upišem smer za grafičkog dizajnera je nastala kada sam ugledao flajer na sajmu srednjih škola, a Akademiju umetnosti sam završio nakon informisanja o školovanju na toj ustanovi i obuzetosti entuzijazma. Do naredne ''životne stanice'' me, u stvari, uvek vode strastvene obuzetosti idejama i vizijama. Tako je nastala master izložba crteža pod nazivom “Trenutak u crtežu”. Mislio sam da ja to nikada neću moći. Želja je uradila svoje. Ispratile su je volja za stvaranjem, nepristajanje na odustajanje i ljubav prema radu.

Albert: Znam da nikada nisam hteo da porastem, nikada nisam ni mislio o tome. Svi su hteli da budu naučnici, lekari, piloti, a ja sam samo hteo da se igram klikerima, pravim tunele u pesku i igram žmurke. Voleo sam da se sakrijem i da me niko ne pronađe u mojem malom svetu, zaštićenom tankom opnom koja me brani od ozbiljnih i odraslih razgovora koji stvaraju grube izraze lica koji se kasnije pretvaraju u bore. A danas, pošto sam istinski porastao, mislim da je sve ispalo kako treba - i dalje je sve ovo moje igralište, ali je samo malo teže da se sakrijem.

Koliko i u kojoj meri je arhitektura povezana sa brendom ''AЛБИ'', a koliko grafički dizajn sa stvaranjem ''BowTie'' kolekcije?

Aleksandar: Sam brendiram svoje projekte. Osmišljavam pakovanja, etikete, promo materijal, slogane… Sam sam sebi najlakši klijent. Volim da radim na svojim projektima, pošto je vizija predstavljanja projekta vrlo važna. Kada kreiram nešto novo, čas posla vidim kako želim to da predstavim i prionem na posao.

Albert: Pošto je arhitektura i samo bavljenje njom jedan beskrajan proces stvaranja ideje, prenošenje takve na papir, te na samom kraju izvođenje iste, retko kada se u mojim godinama kruniše ovom poslednjom etapom. Baš iz tog nedostatka da ideja dobije fizički oblik, da bude opipljiva svim čulima u svojoj pravoj razmeri, došao sam na ideju da proizvodim ono što zamislim (majice, bedževe, kape...). 

Arhitektura nisu samo zgrade i kuće koje nas okružuju, arhitektura smo mi - pokretni objekti koji nose parče tkanine na sebi, koje hteli mi to ili ne, ima poruku, te samim tim ulepšavamo prostor u kojem se krećemo.

Kako ste došli na ideju kreiranja svoje linije bedževa, majica i leptir mašni? Kakav je bio vaš razvojni put?

Aleksandar: ''PINJUNKIE'' bedževi su nastali 2011. godine na letnjem raspustu, od 1000 dinara sa kojima nisam znao šta da uradim i od neizdrža da dizajniram bedževe. Publika je veoma dobro reagovala! Naredne godine sam, uz dva čeka studentske stipendije i pomoć kolege fotografa, lansirao prvu kolekciju leptir-mašnu. Daljim uspešnim poslovanjem sam unapređivao pakovanje i izradu. Danas se uspešno igram, te kreiram i cegere, kravate, čestitke… Ja se zabavljam, samo realizujem ideje. Prava sreća je što publika to podržava i dozvoljava da moj razvojni put ne prestaje.

Albert: U trenutku kada sam ja počeo da realizujem svoje ideje, Aleksandar je već dugo bio u igri sa svojim leptir-mašnama, i zanesen tom slobodom stvaranja koja se odigravala ispred mojih očiju, odlučio sam da se i ja oprobam u osmišljavanju svog brenda, svoje priče, te sprovedem u realnost sve što sam zamislio.

Kako se slaže Albertov street style sa Aleksandrovim pop-artom?

Aleksandar: Slažu se baš kao i mi! Naizgled suprotni, a u jednom preseku univerzuma veoma slični. Volim kada vidim da publika voli, a i kombinuje naše kreacije zajedno. Volim tu elastičnost razumevanja i prihvatanja različitog pristupa i ideja.

Albert: Ta dva stila se slažu kao eurokrem i plazma, pojedinačno su ukusni, ali pomešani zajedno stvaraju bombu uživanja za sva čula kojim raspolažemo.

Acina moda dokazuje da leptir mašne ne moraju da budu klasičan, običan i ''korporativan'' modni komad, dok Albi pokazuje kako se ono što živimo/govorimo/mislimo može i poneti - na sebi. Odakle je došla ideja za takvo poigravanje?

Aleksandar: Pre nego što je 2012. godine lansiran projekat sa prvom kolekcijom leptir-mašni, tragao sam Novim Sadom za leptir-mašnom. Imao sam viziju njenog izgleda i nisam uspeo da je pronađem. To me je navelo da ih nacrtam baš onako kako ih ja zamišljam. Taj crtež mi je veoma dragocen! Tu je nastala želja i krenuo sam u akciju! Bez znanja o materijalima i šivenju, krenuo sam u nepoznato. Pronašao sam materijale baš kakve sam zamišljao, krojačicu koja je mogla da me razume i koja je želela da mi izađe u susret. Na osnovu crteža smo napravili prve leptir-mašne, te sam se oprobao u promociji na društvenim mrežama, i od tada se priča stalno razvija. U međuvremenu sam se izveštio u štampi materijala i dizajniranju krojeva. Ljudima pokazujem da leptir-mašna može da bude cvetna, ali i u obliku krila.

Albert: Svakodnevni razgovori između porodice, komšija, prijatelja, drugara, drugarica, neprijatelja,  odzvanjaju po ćoškovima, odbijaju se od betonskih zidova zgrada, te ''upadaju'' direktno u moje uši. Eksplozija reči otvara puteve i na njih postavlja podijum na kojem se smenjuju jedna za drugom! 

Reč je jaka, reč ima težinu! Reč se izdvaja iz rečenice i zaslužuje svojih pet minuta. Stavlja se  u centar pažnje i osvetljava se reflektorima! 

Osmislio sam način da reč ne mora da se izgovara, ona jednostavno može da se ponese i pokaže svima.

Poruke na bedževima simbolično predstavljaju socijalnu (ne)kulturu i priču koja nas okružuje - bez cenzure. Osim u ručnom ispisivanju natpisa, pretpostavljam da se vaša umetnost ogleda i u smelosti da glasno izrazite stav prema nekome ili nečem. Koju ideju/poruku nosi sve što stvarate?

Aleksandar: Ideja mog stvaranja jeste, na neki način, iskazivanje sebe. Ja iskazujem sebe kroz stvaranje, a nakon toga i drugi ljudi, uz ono što stvaram, izražavaju svoj stil, gestove, reči, ili dobijaju neke svoje ideje. Definitivno je ključna reč stvaranje. Mislim da svaki vid stvaranja raduje čoveka.

Albert: Ako živimo u trenutku gde je dosta stvari laž, barem naše mišljenje može da bude surova istina. Ako misliš da kažeš nešto što misliš, ti to reci glasno iz sveg glasa, iz petnih žila, ti to reci snažno i drži se za reč čvrsto! Bilo to lepo ili neprikladno, divno ili nepristojno, bitno je da se kaže i ostane u vazduhu. Ko želi neka prihvati, a ko ne želi, neka prihvati isto.

Društvene norme umeju da vezuju ruke mladim umetnicima. Kako vi izražavate bunt i borite se protiv tabua i predrasuda, kako u modi, tako i u životu?

Aleksandar: Ne osetim se sputano. Zna samo da mi bude teško zbog količine obaveza, ambicija i žongliranja sa finansijama. Oko mene su ljudi koji podržavaju sve ono što radim, tu je publika da sve to podrži, a ja sam tu da ne odustajem. Čak sam od Novog Sada dobio status samostalnog umetnika. Sasvim dovoljno da svakog dana osetim polet i volju za stvaranjem.

Albert: Ne osećam se kao da me bilo ko sprečava da radim to što radim, ne postoji nikakav pritisak i ograničenje. Rođen sam bez predrasuda, imun na okolinu, a sa bratom sam prošao kroz dosta stvari iz kojih sam naučio da je čovek i dalje čovek ma kako god se on oblačio, mislio, pričao, voleo plavu ili rozu boju. Svaka boja je boja i zrači svojom toplotom, neka jače, a neka slabije.

Kakva ''nežna, a jaka'' iznenađenja nam spremaju ''АЛБИ'' i ''BOWTIE'' u narednom periodu?

Aleksandar: Stalno pripremam neke nove bedževe, čestitke ili projekte. Ne volim da pričam o njima. Ideje se kroz reči troše. Publici volim da pokažem šta sam stvorio tek onda kada je gotovo.

Albеrt: ''АЛБИ'' se u narednom periodu fokusira da ostane dosledan sebi i veran svojoj publici koja je u porastu, da izbacuje još aksesoara sa vrlo jasnim porukama koje pričaju same za sebe!