Hronike jedne Ivane: Htela sam

Htela sam
Svog Boga da izdam
I da prigrlim tvog
Htela sam
Iako se smatra
Da ako prodaš svetinju
Zaslužuješ sirotinju,
Htela sam,
Imala sam snage,
Jer bi i hleb iz tvojih ruku
Za mene bio prava gozba,
Jer bi i voda
Bila vino
Htela sam,
Pokriti kosu
Od tuđih pogleda
Da bi je samo ti raspleo,
Htela sam
Da sakrijem telo
Da bih pokazala da je najveća snaga u očima
Da govore hiljadu jezika
Htela sam
Prihvatiti patrijarhat
Načela i pravila
Htela sam
Poštovati tebe
Da bi ti poštovao mene,
Prigrliti sve što je strano
Da pokuša da se u meni rodi kao znano
Htela sam
Zbog tebe
Da božanstvo čitam sa desna na levo
Da dušu nađem u kupolama
Htela sam
Da upoznam
Zavolim
Sve što tebe
Razlikuje od mene
Iako smo
Zapravo
Isto stvoreni.
Htela sam
Iako se matrijarhat bunio
Iako me je sve iznutra bolelo
Iako sam postala isposnik
Vreća kostiju,
Htela sam ja,
Ali nije hteo
Ni breg Muhamedu,
Ni Muhamed bregu.
Htela sam,
Ali dobro je što nisam,
Što i ljubav zna biti lažan prorok
Za one koji lutaju,
Htela sam,
A sada mi je drago što nisam,
Jer iako sam bila neverna
Izgubljena
Privučena,
Moj put je uvek vodio u samo jedno okrilje
Htela sam,
A drago mi je što nisam,
Što si vrsta podsetnika
Da čak i kada poželim da ga izdam,
Pa i ako to i uradim,
Nikad neću biti sama,
Jer on nikad nije i neće
Izdati mene,
Da čak i kada poželim da ga napustim,
Pa i ako to i uradim,
Nikad neću biti sama
Jer Bog nikad nije i neće
Napustiti mene.

Ivana Jovanović



Нема коментара:

Постави коментар