Niko ne zna šta je u tebi
Kakve se tu bitke vode
Koliko se krvi prolilo
Kakvog herojstva je bilo
Koliko je žrtava palo
Niko ne zna šta je u tebi
Kada otrpiš poraz
Kada nekog izgubiš
Kada budeš povređen
Ponižen
Niko ne zna šta je u tebi
Kada čekaš nešto ili nekog
Kada želiš
Kada se nadaš
Kada voliš
Niko ne zna šta je u tebi
Kada isplačeš svoje oči
Kada jecaš u mraku
Kada osećaš obamrlost i tupo pulsiranje u glavi
Niko ne zna šta je u tebi
Kada ne možeš
Ni da jedeš, ni da piješ
Kada se mučiš
Cepaš na dva dela
Izgrickaš sebe kao nokat
Niko ne zna šta je u tebi
Onda kada ti i ne postojiš duboko unutra
Kada si prazna ljuštura
Školjka bez bisera
Muzej bez artefakta
Oklop bez ratnika
Kada si pustoš
Prašina
Niko ne zna šta je u tebi,
Kakva zora i kakav sumrak,
Kako podnosiš odlaske
Kako se iznutra sastavljaš
Kako preživljavaš
Niko ne zna šta je u tebi
Kada ti se smuči fraza: "Valjda je takav život"
Kada ti nije do lekcija
Kada ne želiš da se navikavaš
Da prevaziđeš situacije, momente i osobe
Kada se utišaš,
Kada si tišina.
Niko ne zna šta je u tebi
Niti ikako može znati
Osim ako mu ne pokažeš
Ako ne okreneš svoju kožu naopačke
Pokažeš gde te žulja
Gde boli
Gde je bes i buka
Gde je razočarenje
Ako ne uperiš prstom kao kada na karti pokazuješ državu
Gde leži povređenost
Gde se graniči tuga sa srećom
Gde je prostranstvo pogaženih nada, snova i ideala
Ako ne pokažeš
Ako ne objasniš
Sebe
Ne može iko znati
Šta je u tebi.
Ali,
Molim te,
Samo idi,
Ne dvoumi se,
Ako nekome pokažeš
Objasniš sebe kao predmet,
A on
Ne želi da shvati
Ne želi da razume,
Jer te samo fakultativno obilazi
Dok ne nađe nešto zanimljivije.
Kakve se tu bitke vode
Koliko se krvi prolilo
Kakvog herojstva je bilo
Koliko je žrtava palo
Niko ne zna šta je u tebi
Kada otrpiš poraz
Kada nekog izgubiš
Kada budeš povređen
Ponižen
Niko ne zna šta je u tebi
Kada čekaš nešto ili nekog
Kada želiš
Kada se nadaš
Kada voliš
Niko ne zna šta je u tebi
Kada isplačeš svoje oči
Kada jecaš u mraku
Kada osećaš obamrlost i tupo pulsiranje u glavi
Niko ne zna šta je u tebi
Kada ne možeš
Ni da jedeš, ni da piješ
Kada se mučiš
Cepaš na dva dela
Izgrickaš sebe kao nokat
Niko ne zna šta je u tebi
Onda kada ti i ne postojiš duboko unutra
Kada si prazna ljuštura
Školjka bez bisera
Muzej bez artefakta
Oklop bez ratnika
Kada si pustoš
Prašina
Niko ne zna šta je u tebi,
Kakva zora i kakav sumrak,
Kako podnosiš odlaske
Kako se iznutra sastavljaš
Kako preživljavaš
Niko ne zna šta je u tebi
Kada ti se smuči fraza: "Valjda je takav život"
Kada ti nije do lekcija
Kada ne želiš da se navikavaš
Da prevaziđeš situacije, momente i osobe
Kada se utišaš,
Kada si tišina.
Niko ne zna šta je u tebi
Niti ikako može znati
Osim ako mu ne pokažeš
Ako ne okreneš svoju kožu naopačke
Pokažeš gde te žulja
Gde boli
Gde je bes i buka
Gde je razočarenje
Ako ne uperiš prstom kao kada na karti pokazuješ državu
Gde leži povređenost
Gde se graniči tuga sa srećom
Gde je prostranstvo pogaženih nada, snova i ideala
Ako ne pokažeš
Ako ne objasniš
Sebe
Ne može iko znati
Šta je u tebi.
Ali,
Molim te,
Samo idi,
Ne dvoumi se,
Ako nekome pokažeš
Objasniš sebe kao predmet,
A on
Ne želi da shvati
Ne želi da razume,
Jer te samo fakultativno obilazi
Dok ne nađe nešto zanimljivije.
Ivana Jovanović
Нема коментара:
Постави коментар