Milena Nikolić: Stvarno nije važno

Stvarno nije važno
To što sam otišla
Uzdignute glave
Ponosna i nepokorna
Jaka i staložena, 
To što sam te ostavila
Kao žena koja ne da
Da je ne vole
I odlazi
Pre nego je ostave, 
Ni to što sam ti prećutala
Da sam lomljiva
Krhka
Ranjiva, 
Da me lome krajevi
Knjiga, filmova i ljubavi, 
Da me lome rastanci
I mahanje sa perona, 
Da me lome odlasci
I želja da se vratim
I da si me najviše slomio ti;
Nije važno 
To što pamtim
Poslednju pesmu
Koju sam pustila u tvojim kolima, 
Ulicu i broj, 
Vreme u koje se budiš, 
Na kojim mestima imaš ožiljke
I kakvu kafu voliš, 
Ni to što su mi
Svi ti podaci beskorisni
Kao cipele koje sam prerasla
Ali sam previše nostalgična
Da bi' ih bacila;
Nije važno 
Što me proganjaju sva mesta 
Na koja nikada 
Nećemo otići zajedno
To što se nikada nećemo poljubiti 
Ispod Savskog mosta, 
To što u onaj kafić preko puta faksa
Nisam ušla od novembra, 
Ni to što nikada više 
Neću videti tvoje lice
U četrdeset osmici;
Nije važno 
Što je Beograd prazan
I bezličan 
Otkad te ne zovem da ti pričam o njemu, 
To što je na ulicama prljavo
A u prevozu zagušljivo, 
To što mi voda klizi niz vrat
Dok idem Bulevarom, 
Ni to što je Cvetni trg suicidan
Kada pada kiša;
Nije važno čak ni to
Što zaboliš na promenu vremena, 
To što su negde objavili 
Moju pesmu o tebi, 
Ni to što dečko u čitaonici 
Ima parfem kao ti;
Stvarno više ništa od toga 
Nije važno 
Važno je to
Da si mogao da mi uradiš 
Šta god poželiš
A ti si izabrao
Da me slomiš.



Нема коментара:

Постави коментар