Šta simbolišu ’’Megastrukture’’? 

Megastrukture su konstruktivni futuristički pejzaži koji prikazuju "Kraj civilizacije" sa određenom nadom ili lepotom u konačnom odlasku.

Smrt i ponovno rađanje – večni i sveprisutni motivi čovečanstva. Kako ih nositi u sebi bez straha, strepnje i neizvesnosti? 

Upravo ta lepota konačnog odlaska i praštanja nekako nas opominje da smisao života ponovo potražimo u sebi. Uveliko smo uvučeni u stereotipe, efikasnosti, političke kulture ili nekulture, ali bez pitanja naših realnih potreba i osećanja. Banalizacija ide u kanalizaciju, i sav otpad se tu izmeša. Samo lično, u svoje ime i svojim radom, mogu težiti svojim ciljevima, a kraj nikada ne vidim. Ovaj ciklus slika je traženje istog.

Na koji način se ''Megastrukture'' nadovezuju na ''Haos'', izložbu slike čiji je slogan bio ''Haos je emocija. Haos je entitet. Haos je suština''?

Da, ovo je apsolutni nastavak "Haosa", nekako nastavak u radnji, fragmentacija, prikaz posledica. Možda sam u "Haosu" raširio ruke i pokušao sve da zahvatim, ali sada uživam u lepoti posmatranja učinjenog. Takođe je gravitacija "Haosa", jer se bavi padom, potpuno usmerenom radnjom, još jednom vrednošću koju smo kao deca savladali, ali i laganom predajom koju iščekujemo u životu.

Poigravate se sa prostorom, teksturama, koloritom, pa i samom formom, te stvarate impresivna umetnička dela. Da li je u umetnosti najteže nadmašiti upravo sebe? Biti drugačiji, inovativniji, a ostati svoj. 

Da, to je oduvek mladalački moto koji nas održava u životu: težimo nečemu, na tome mnogo radimo, ne znamo gde je kraj, i samo u nekim trenutcima zastanemo i kažemo da je to možda gotovo delo. Nekako ubedimo sebe u to, jer bi u drugom slučaju stvaranje bilo beskonačni ritam. Iskren pristup jedino vodi ka kvalitetu rada, vizualni jezik koji stvaralac formira, teži toj tananoj istini - ranjivoj i nesigurnoj, ali jedinoj na koju se može osloniti.

Profesor ste Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu još od 1998. godine. Kako usmeravate, savetujete i motivišete mlade umetnike? 

Upravo kroz vizualni jezik, bodrim ih da naprave svoj, da steknu samopouzdanje i samopoštovanje. Pozicije tu ne pomažu, samo bi stvarale maglu i ne bismo se razumeli. Tako da je za dobro učenje, jezik neophodan kako bi se stvorila dobra komunikacija... a onda je moguće i pomoći mladim ljudima. Naravno, oni nas prevazilaze novim percepcijama i znanjima, ali dok god im možemo dati alate da sagrade svoje jezike, ima smisla raditi sa studentima.

Šta donosi eksperimentisanje jednom umetničkom razvoju? 

Uvek sam govorio da svako novo iskustvo otvara nove mogućnosti, i to je način da preživimo, inače umetnici ne bi trebali da izlaze iz kafane - mogli bi tu da zatvore svoj slučaj čim postanu profesori kao i mnogi pre njih. Neverovatno iskustvo novog, često i tehnološkog momenta u građenju dela, donosi neprocenivo mnogo u inovaciji i kvalitetu umetničkog procesa. To je jedan od momenata koje uvek pomenem studentima, a da bi došlo do njega najvažniji je kontinuitet, svakodnevna aktivnost koja prelazi u strast.

Kako umetnici preživljavaju u materijalnom svetu koji teži da sve sistematizuje, šablonizuje, unificira i komercijalizuje? Da li je umetnost njihova alternativna stvarnost? 

Umetnik ne treba da bude lišen stvarnosti. Treba da je napada, svakodnevno. Uvek smo živeli u opasnim vremenima, tu smo crpeli informacije i ostavljali ih kao svedoci. Lišeni toga bili bismo suvišni i samo prihvatljivi.

Koje iluzije živimo u 21. veku?  

Verovatno da se nas ništa ne tiče i da smo nemoćni u procesu, ali to je za većinu oduvek tako, i uvek će se naći opravdanje za to. Međutim, siguran sam da se nalazimo u fenomenalnom vremenu promene, naravno ja patim za 70'-im i 80'-im godinama, ali to je moje detinjstvo. i sve mi je tada bilo važno i veliko. Pre svega, muzika i film.

Strast prema kome/čemu vas najviše pokreće?

Pokušavam da zahvatim haos, da prolazim kroz te tektonične promene, da se oslobodim gravitacije i da dugo slobodno padam kroz svu tu lepotu.

Kakve umetničke projekte planirate u skorijoj budućnosti?

Pokušaću da stvaram kompleksna dela, velike formate, prostorne kompozicije, te da razumem svoju slobodu i stvaralački impuls koji uvek može doneti nešta novo.

#insp. #umetnost i kultura # intervju