Grad dosadno ćuti
Dok moji nemiri
Plešu ti pod prozorom
Dozivajući te
Ti si umoran
Zatvaraš vrata pred
Mojim prepunim srcem
Iz koga prelivaju okeani
Neuhranjenih želja
Za dalekim svetovima
Stavim masku da
Konačno postanem ono što jesam
Glasna
Pohotna
Netrepeljiva
Odmahneš rukom
Sve je dobro, kažeš
Ne brini ništa.
I ja ne brinem.
Zagrlim tišinu,
Popunim prazninu
Prazninom
I nasmešim ti se.
Нема коментара:
Постави коментар